BERLIN – Austrija ostaje vojno neutralna, ali je i solidarna, što znači da je politički na strani Ukrajine i pruža joj humanitarnu pomoć, poručio je danas ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg.
Šalenberg je, za nemački „Dojčlandsfunk“, kazao da većina stanovništva Austrije podržava vojnu neutralnost.
„Svaka država ima sopstvenu istoriju i geografski položaj. Primio sam k znanju da Finska i Švedska sada žele brzo da sprovedu promenu svoje bezbednosne politike. Kod nas je situacija drugačija. Mi ćemo, kao i Irska i Malta, ostati neutralni“, podvukao je on.
Šalenberg je istakao da to ne znači da Austrija neće biti solidarna, podsetivši da je od pristupanja EU 1994. podržala sve mere zajedničke spoljne i bezbednosne politike, što, kako je naveo, dokazuje i u ukrajinskoj krizi.
On je podsetio da se Austrija 1955.odlučila za neutralnost i da to i dalje podržava velika većina Austrijanaca.
„Neutralnost Austrije je vojna neutralnost. To znači da ne želimo strane vojnike i baze u našoj zemlji. Ne želimo da se priključimo nijednoj vojnoj i odbrambenoj alijansi. Ali to nije politička neutralnost, nije nikada ni bila“, naglasio je Šalenberg.
Ukazao je da Austrija pomaže humanitarno, u velikom obimu, ali ne i vojno.
Kada je reč o vojnom budžetu rekao je da je u toku diskusija o povećanju izdvajanja za vojsku.
„Doživljavamo trenutno krah civilizacije, i svi mi, nezavisno da li neutralni ili članice NATO moramo na to reagovati“, objasnio je on.
Kada je reč o zahtevu Ukrajine za ubrzanim prijemom u EU, Saslenberg je kazao da se u osnovi mora ponovo razmisliti o ukupnoj susedskoj politici.
„Mi Austrijanci smatramo da EU ima odgovornost ne samo prema Ukrajini, već i prema Moldaviji, Južnom Kavkazu, ali posebno prema Zapadnom Balkanu. To su države kojima je pre 19 godina u Solunu obećana pristupna opcija. Te zemlje su dan danas još u procesu i imamo dve države oko kojih se već godinama radi na otvaranju pristupnih pregovora“, rekao je on.
Šalenberg je ocenio da je sada trenutak da se otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, i to u junu, za vreme predsedavanja Francuske.
Kada je u pitanju Ukrajina, on je rekao da nema ubrzanog postupka, ali da je potrebno razmotriti način za dodatno približavanje Kijeva EU.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com