Evropska komisija ne samo da se privolela španskom zahtevu da se Kosovo ne tretira kao država u procesu proširenja, već je i potpuno promenila retoriku u svom dokumentu kojim se Kosovo poistovećivalo sa suverenim državama Zapadnog Balkana.
Evropska komisija je umanjila status Kosova zbog — žalbe Španije! Ovo je samo jedan od naslova koji je osvanuo u kosovskim medijima, dan pošto je Evropska komisija usvojila strategiju za proširenje EU, u čijem tekstu se Kosovo ne smatra državom, a i izostao je jasan stav o budućem statusu južne pokrajine.
Zasluga za ovu važnu poziciju za Srbiju pripada svakako Madridu, koji je samo nedelju dana pre sastanaka EK sa zvaničnicima EU prosledio dokument u obliku „non-pejpera“, u kome je zatražio drugačiji tretman za Kosovo. Odnosno da se Kosovo ne tretira kao država. Hašim Tači, takozvani predsednik Kosova, povodom odluke EK oglasio se na svom profilu na Fejsbuku i „otkrio“ krivce za nemogućnost EU da ima jedinstven stav za Kosovo u strategiji proširenja. Po njemu, to je pet zemalja-članica EU.
Tači takođe smatra da je ovo „nepravičan pristup Kosovu“, ali da neće potonuti u očaj. Mnogo oštriji u svom stavu bio je Bekim Čolaku, koji je naveo da ovo može samo dodati više tenzija u regionu, jer neke od zemalja napreduju, dok ostale zaostaju.
Sve u svemu, desile su se dve važne stvari — Španija je pokazala svoju snagu unutar EU, a zvanični Brisel je prvi put promenio retoriku kada je Kosovo u pitanju.
Boško Kozarski, spoljnopolitički analitičar, za Sputnjik kaže da ovde nema nove pobede Španije, s obzirom da su stavovi ove države u vezi sa Kosovom jasni od samog početka.
„Što se tiče tvrdog stava Španije, on nije iznenađenje jer su ga oni izneli još 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i kada ga je većina članica EU priznala. Na sastanku ministara zemalja-članica španski ministar je bez rezerve dao izjavu da Kraljevina Španija nikada neće priznati Kosovo, čak da to uradi i Srbija“, kaže on.
Međutim, novina je terminologija koju je EK sada prvi put koristila, a svodi se na to da je sistematski izbacila čitav „jezik“ iz ranijih nacrta, koji su Kosovo poistovećivali sa suverenim državama Zapadnog Balkana. Na primer, ne koristi se ni šifra WB6 za sve zemlje zapadnog Balkana, jer bi se tako prejudiciralo da je i Kosovo — država.
Kozarski kaže će na Samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se održava u maju, glavni problem biti upravo potpisivanje ovog sporazuma i izdvajanje WB6 jer će se tada prelomiti, odnosno, tek tada ćemo sigurno znati da li je zahtev Španije dovoljno jak ili postoji i neka druga, jača strana.
„Ja verujem da što se tiče EU, ništa nema takvu moć kao pretnja od domino-efekta“, kaže naš sagovornik.
Razlika u terminologiji u juče potpisanoj strategiji je više nego očigledna. U juče usvojenom testu govori se o „istorijskom prilikama“ za „zemlje Zapadnog Balkana“, dok su raniji nacrti govorili o prilikama za „svih šest partnera iz Zapadnog Balkana“. U nacrtu strategije piše da bi Kosovo moglo „napredovati na svom evropskom putu kada to dopuste objektivne okolnosti“, ukazujući na činjenicu da Španija i još četiri članice EU ne priznaju nezavisnost od Srbije.
„Koncept“ WB6 (Zapadni Balkan 6) ne odgovara dinamici proširenja, a Kosovo nije deo procesa proširenja i ima svoj diferenciran okvir, poručeno je iz Španije u neformalnom razgovoru unutar EU prošle nedelje, uz podsećanje na separatističku krizu u njihovoj regiji Kataloniji. Grčka, koja takođe ne priznaje Kosovo, podržala je Španiju, a od ostalih država koje nisu priznale Kosovo, Slovačka je bila na strani Evropske Komisije, dok su Kipar i Rumunija odbili da se izjasne.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com