U Vašingtonu danas počinje samit o nuklearnoj bezbednosti na kom će prvi put biti održana posebna sesija o sprečavanju terorističkih grupa da se domognu nukleanog materijala.
Na ovogodišnjem samitu, delegacije iz više od 50 zemalja razgovaraće o nuklearnim pretnjama i načinima da se one umanje i spreče.
Bela kuća je saopštila da će jedan od ciljeva samita biti jačanje međunarodne mreže organizacija da bi nastavile da rade na nuklearnoj bezbednosti širom sveta.
Teroristički napadi u Briselu još jednom su pokazali koliko su grupe, poput Islamske države, postale opasne. Reč je o pretnji o kojoj će se raspravljati na specijalnom zasedanju u okviru samita u Vašingtonu.
„U centru pažnje će biti šira pretnja. Međutim, mogućnost da Islamska država dođe do bilo kakvog nuklearnog materijala mora da se izbegne i to će svakako biti tema razgovora“, najavio je portparol Bele kuće Džoš Ernest.
Belgija je posle napada u Briselu postavila naoružane čuvare u nuklearnim objektima. Međutim, lideri su više zabrinuti da bi teroristi u zemljama poput Pakistana mogli da se domognu nuklearnog materijala, a strahuju i zbog severnokorejskih nuklearnih pretnji.
Ovo će biti četvrti i poslednji nuklearni samit za američkog predsednika Baraka Obamu.
Na prethodnim skupovima, razgovaralo se o smanjenju upotrebe visoko obogaćenog uranijuma, obezbeđivanju nuklearnog materijala i sprečavanju njegovog krijumčarenja, kao i o terorizmu,
Stručnjaci, međutim, ocenjuju da su ključna pitanja i dalje nerešena.
„Za četiri godine je postignut veliki napredak kada je reč o obezbeđivanju nuklearnog materijala, koji bi mogao da padne u ruke terorista, ali taj cilj još nije postignut“, smatra Šeron Skvasoni, iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Veći deo tog materijala i dalje je deo vojnih zaliha, zbog čega je to pitanje veoma sporno, kažu analitičari.
Rusija je odbila poziv za učešće, navodeći da su ovakvi samiti već odigrali svoju ulogu.
Bela kuća je ocenila da je Rusija samu sebe izolovala odlukom da ne prisustvuje samitu o nuklearnoj bezbednosti, preneo je Rojters.
„Odluka Rusije da ne prisustvuje tom skupu na visokom nivou predstavlja, smatramo, propuštenu mogućnost, pre svega za Rusiju“, izjavio je Ben Rouds, zamenik savetnika u Nacionalnom savetu za bezbednost pri Beloj kući.
„Iskreno, sve što čine je da su se neučestvovanjem izolovali, kao i ranije“, dodao je on.
Rouds je istakao da SADi Rusija nastavljaju da sarađuju i razgovaraju o pitanjima vezanim za nuklearnu bezbednost, prenosi Rojters.
Rusija je u oktobru prošle godine obavestila SAD da ove godine neće učestvovati na samitu, koji je se održava danas i sutra u Vašingtonu.
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je u januaru da su samiti o nuklearnoj bezbednosti „odigrali svoju ulogu“ i da je njihova politička agenda iscrpljena.
Ona je istakla da Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) mora biti centralna snaga za koordinaciju svetskih napora u globalnoj nuklearnoj bezbednosti.
Prema njenim rečima, takvi skupovi nastoje da se mešaju u aktivnosti međunarodnih organizacija i da stavove „ograničenog broja država“ nametnu međunarodnim strukturama, što je neprihvatljivo.
Na marginama sastanka, Obama će se sastati sa južnokorejskom predsednicom i japanskim premijerom, Park Geun-hje i Šinzom Abeom, sa kojima će razgovarati o nuklearnom programu Severne Koreje, saopštila je Bela kuća.
„Ovaj sastanak će biti prilika da lideri tri zemlje razgovaraju o zajedničkom odgovoru na pretnju koju predstavlja Severna Koreja, kao i da unaprede oblasti trilateralne bezbednosne saradnje u regionu i svetu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com