Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, saopštio je predstavnik Bele kuće.
Razgovor je održan danas. Nema drugih informacija.
JUST IN: President Trump spoke with President Putin this morning, White House official tells @NBCNews. – @PeterAlexander
— NBC News (@NBCNews) March 20, 2018
Bela kuća „nije iznenađena ishodom“ predsedničkih izbora u Rusiji, na kojima je Vladimir Putin dobio novi šestogodišnji mandat, ali američki predsednik Donald Tramp nije čestitao ruskom kolegi na pobedi. Šta to u stvari znači za odnose Rusije i SAD?
Ruski politikolozi smatraju da takav gest treba smatrati simbolom zahlađenja odnosa Zapada i Rusije. Međutim, to ne znači da Zapad nije priznao rezultate izbora. Naprotiv, zapadni lideri u svojim izjavama izražavaju spremnost da sarađuju sa Rusijom.
Vašington je saopštio da će u pitanjima vezanim za američke nacionalne interese nastaviti saradnju sa Rusijom, ali da će je tamo gde Moskva ugrožava interese SAD „naterati da plati“.
„To je malo drugačiji pogled na svet. Oni su uvereni da je reč zapadnog sveta nesporna. Oni su čvrsto verovali da će optužbama Rusije za trovanje bivšeg pukovnika ruske obaveštajne službe GRU u Solsberiju uticati na glasanje i ruski narod. Mislili su da će se narod uplašiti i da neće glasati za Vladimira Putina. Ali ispostavilo se da je to samo mobilisalo i konsolidovalo rusko stanovništvo“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Andrej Suzdaljcev.
Ekspert dodaje da je najveći broj svetskih lidera čestitao Putinu na pobedi, dok su se na Zapadu dugo premišljali.
„Oni su dugo čekali i premišljali se da li da čestitaju ili ne. Predsednik Francuske i kancelarka Nemačke su to procedili ’kroz zube‘. A predsednik SAD — kako mu može čestitati? Osim toga, ukrajinske vlasti su lobirale i insistirale na nepriznavanju izbora u Rusiji, pošto je glasanje održano i na Krimu. Zbog toga su priredili takav demarš — nezadovoljstvo time kako su završeni izbori u Rusiji. To je apsolutno osmišljena reakcija s punom sigurnošću da se svet vrti oko Vašingtona“, rekao je Suzdaljcev.
Politikolog Aleksej Muhin kaže da je mobilizacija Putinovog elektorata bila neočekivana i za njegove protivnike, ali i za pristalice.
„Razmatrana su tri scenarija — optimistički, srednji i pesimistički. Ali nijedan od ovih scenarija nije odradio svoje. Politička realnost je postala ’superoptimistička‘. Razloga za to je više. CIK i regionalne izborne komisije su ’probudile‘ interesovanje Rusa za izbore. S druge strane, spoljni faktor je bio prilično preteći, a posebno se za to pobrinula britanska premijerka Tereza Mej. To je dovelo do mobilizacije elektorata i to onog dela koji su pristalice Vladimira Putina, ali nisu planirali da izađu na glasanje. Na kraju su i oni ustali i dali svoj glas. To je Putinu donelo dodatnih 5-6 miliona glasova. Ovo je rekordni nivo podrške predsedniku i sada je na njemu velika obaveza da ispuni svoja obećanja. Verujem da će u njegovoj daljoj politici akcenat biti stavljen na interese običnih Rusa“, rekao je Muhin.
Kako je dodao, zapadni političari koji dovode u pitanje legitimnost ruskih izbora sami sebe diskredituju.
„Ne čekajući kraj glasanja, mnogi zapadni političari su se protivili ovim izborima. Međutim, tu postoje određene nijanse, koje će na kraju ići u korist Rusiji. To da su zapadni političari odvojeni od realnosti postalo je jasno ne samo nama, već i zapadnom društvu, njihovim običnim građanima… Mi nemamo sukob sa zapadnim društvom, već sa zapadnim establišmentom. Ali praksa je pokazala da Rusija ume da pobeđuje. Zapadni političari će vremenom morati da prihvate realnost“, smatra politikolog.
Muhin predviđa da će novi mandat predsednika Putina doneti tehnološki i ideološki napredak, ali i da će to biti šest godina napornog rada u teškim međunarodnim uslovima.
Analitičar smatra da je u ovom trenutku preuranjeno govoriti o Putinovom nasledniku i napominje da se treba fokusirati na rešavanje brojnih zadataka i pitanja.
„Pred nama je šest godina rada, veoma napornih, u teškim međunarodnim uslovima. Osnova tog rada biće, pre svega, ono što je Vladimir Putin započeo 2012. godine, a to se tiče sistemske borbe protiv korupcije, promene socijalnog statusa građana RF i tako dalje. Sudeći po izjavama koje je on davao u poslednje vreme, tokom predizborne kampanje, njegova politika će biti usmerena na običnog čoveka i njegove potrebe“, prognozira Muhin.
Osim toga, on smatra da Rusiju očekuju i novi majski ukazi, kao i administrativne i ekonomske reforme, ne samo kadrovske, nego i strukturne.
Podsetimo, izbori za predsednika Rusija održani su 18. maja. Aktuelni predsednik Vladimir Putin ubedljivo je trijumfovao sa skoro 77 odsto glasova. Inauguracija je zakazana za 7. maj.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com