Sebastijan Marokin imao je tokom odrastanja sve ali njegov raj bio je daleko od idealnog. Jedini krivac za to je njegov otac – Pablo Eskobar. Najmoćniji narkobos svih vremena je deset godina nemilosrdno uništavao svoje protivnike, pa čak i ljude s vlasti- ministre i predsedničke kandidate.
Sebastian Marokin, koji se tada zvao Huan Pablo Eskobar, imao je svo bogatstvo sveta, ali nije nimalo uživao u njemu. Njegovi jedini prijatelji u to vreme bili su telohranitelji.
– Imao sam 30 motora, a nisam mogao da ih vozim. To je ironično. Sada nemam sav taj luksuz, a osećam se kao bogataš jer imam svoju slobodu – tvrdi Sebastijan kojem nije palo na pamet da ide očevim stopama. Danas je ugledni arhitekta i veliki borac protiv narko mafije. Nakon što je postao punoletan, prvo je promenio ime. Svoje novo ime pronašao je u telefonskom imeniku. Sebastijan ne želi da ima nikakve veze sa čovekom koji je više od dve decenije terorisao dobar deo Kolumbije. Na kraju se čak i sprijateljio sa decom čiji su roditelji bili žrtve Eskobarovog terora.
Sebastijan je objavio knjigu pod nazivom ‘Pablo Eskobar: Moj otac’ u kojima opisuje bizarne detalje raskalašnog života svog oca u kom su se čak i plesačice na njegovim zabavama kući vraćale bogatije za nekoliko hiljada dolara. Takođe piše da je Pablo ponekad znao i da unajmi helikopter ako bi se njegova deca poželela obrok iz restorana brze hrane.
„Imao sam čudnu privilegiju da budem sin Pabla Eskobara. Svestan sam ko je i šta je bio, ali ako mislite da ću reći da je bio loš otac, onda se gadno varate. Bio je brižan tata. Rekao mi je da je probao sve droge ovog sveta osim heroina i da mi ne pada na pamet da i ja napravim isto. Prvo pravilo je bilo – nikad se ne drogiraj. Zaposlenima koji su pušili ‘travu’ ispred mene znao je da zapreti ubistvom. Dan danas čuvam hiljade njegovih pisama u kojem me savetuje da budem dobra osoba, dobar učenik i da se klonim droge – rekao je Sebastin u razgovoru za američke medije.
Najgore razdoblje Sebastianovog života je bilo dok ga je otac vukao sa sobom u vreme bežanja od vlasti.
– Svaka dva dana menjali smo sigurne kuće. Mislim da smo promenili 15 lokacija širom Medelina. Kad su nas premeštali stavljali su nam povez preko očiju da se slučajno ne bi ‘izlajali’ u slučaju da nas uhvate. Pablo je čak u jednom trenutku kupio celu taxi kompaniju samo da bi mogao da kontroliše ko ulazi, a ko izlazi iz grada.
U celoj priči novac je bio najmanji problem.
– Lično sam svedočio kako je jedanput zapalio dva miliona dolara samo kako bi nas zagrejao i skuvao večeru.
Kako su ga jedni mrzeli, jednostavan narod iz Medelina ga je obožavao. Sebastijan kaže da je njegov otac neprestano gradio fudbalska igrališta i škole samo kako bi se siromašna deca klonila droge.
‘Kralj kokaina’ preminuo je 1993. godine kada su ga, navodno, ubili specijalci. Njegov sin je uveren da Pabla niko nije ubio, već da je izvršio samoubistvo.
– On je isplanirao svoju smrt, tu nema nikakve dileme…
Od očeva silnog bogatstva Sebastian danas nema ništa. Nakon smrti Eskobara, mladić je pobegao u Argentinu.
– Bio sam potpuno zbunjen. Mrzeo sam Kolumbiju, čak sam i pretio vlastima. Međutim, već sam zažalio zbog toga. Shvatio sam da bi, nakon smrti oca, mogao i ja da budem ubijen.
Sebastijan je tada okrenuo novi list. Promenio je ime, počeo da studira arhitekturu i drži govore protiv nasilja i droge. Na kraju je priznao da je njegov otac bio daleko od heroja.
– Ponosan sam na sebe! Mogao sam postati njegova kopija. Čak možda i opasniji. Ja sam odlučio da studiram i legalno uspem u životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com