Sirijski sukob, koji je izazvao najveću humanitarnu krizu u svetu od Drugog svetskog rata, ulazi u šestu godinu, uz krhku nadu da će prekid neprijateljstava između opozicionih i režimskih snaga uspeti da se održi nakon što su milioni ljudi od rata pobegli, dok ih je na hiljade nastradalo.
Sve je počelo demonstracijama iz gneva zbog nedostatka slobode, kada se na današnji dan 2011. godine sirijski narod, ohrabren revolucijama u Tunisu i Egiptu, digao protiv režima predsednika Bašara al-Asada.
Tada su mnogi verovali da Asad neće dugo odolevati narodnoj pobuni, ali je pobuna prerasla u pogubni rat koji nikoga ne štedi i traje i dalje, pet godina zaredom, navodi u analizi francuski „Mond“.
Protesti su počeli u gradu Dara zbog toga što su bezbednosne snage pritvorile grupu dečaka optuženih da su zidove škole oslikali antivladinim grafitima, ali su se brzo proširili, kao i odgovor Asadovih snaga koje su počele da otvaraju vatru na demonstrante, navodi AP.
Naredno poprište bio je treći najveći sirijski grad Homs, gde je hiljade ljudi pokušalo da napravi atmosferu kao na tgu Tahrir u Kairu, a u junu 2011. su prvi put pobunjenici, uz podršku policajaca i vojnika koji su im se pridružili, preuzeli kontrolu nad jednim gradom na severoistoku.
Avgusta 2011. američki predsednik Barak Obama pozvao je Asada na ostavku i naložio zamrzavanje sredstava sirijske vlade.
U julu 2012. u napadu na zgradu sirijske nacionalne bezbednosne službe u Damasku ubijena su četiri visoka zvaničnika, a tog leta borbe su se proširile i na drugi po veličini sirijski grad Alep.
Pobunjeničke snage su u martu 2013. osvojile grad Raku na Eufratu, prvi veći naseljeni centar.
Stotine ljudi ubijeno je u napadu hemijskim oružjem u periodu avgust- septembar 2013, za koji je Obama optužio Asada, dok je Rusija predložila da Sirija odustane od hemijskog oružja, te je u oktobru iste godine Damask uništio svoju opremu za proizvodnju hemijskog oružja.
U to vreme broj sirijskih izbeglica registrovanih u UN dostiže dva miliona.
Januara 2014. šire se unutrašnji sukobi među pobunjenicima, koji se dele na niz islamskih grupa i umerenih frakcija s jedne strane i Islamsku državu, ogranak Al Kaide, sa druge.
Dve runde mirnovih pregovora na čelu sa posrednikom UN i Arapske lige Lahdarom Brahimijem propadaju februara 2014. u Ženevi, ubrzo potom se pobunjenici povlače iz starog kvarta Homsa, a u junu Asad na predsedničkim izborima odnosi ubedljivu pobedu.
Tada i Islamska država počinje da se širi po Iraku i Siriji, a u septembru 2014. koalicija na čelu sa SAD počinje vazdušne napade protiv meta džihadističke organizacije, dok godinu dana kasnije Rusija počinje svoje udare u Siriji kao znak podrške Asadovim snagama.
U decembru 2015. Savet bezbednosti UN je usvojio rezoluciju kojom podržava plan koji je 17 zemalja mesec dana ranije sačionilo u Beču o tranziciji u Siriji.
Početkom februara 2016. počeli su indirektni pregovori između sirijske vlade i opozicije u Ženevi, ali su propadali posle par dana, zbog sirijske vojne ofanzive u Alepu.
SAD i Rusija su 22. februara najavile delimičan prekid vatre u Siriji, koji je počeo 27. februara, a juče su u Ženevi nastavljeni indirektni mirovni pregovori.
Juče je i Rusija objavila odluku da će početi da od danas povlači svoje snage iz Sirije, što su Savet bezbednosti UN i Iran ocenili kao pozitivan korak i znak da bi prekid neprijateljstava mogao da se održi.
Rat u Siriji odneo je više od 250.000 života, više od polovine stanovnika su pred ratnim strahotama potražili utočište drugde, a najviše u Evropi, dok su deca u toj zemlji lišena obrazovanja, zdravstvene nege i adekvatne ishrane.
Sirijski sukob prate i vrtoglavi ekonomski troškovi, koji se procenjuju na više milijardi evra, čime je ekonomija zemlje unazađena za tri decenije pošto je praktično ostala bez prihoda, dok je većina infrastrukture razorena.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com