Počinje „bregzit“, Holandija glasa, SAD preti bankrotstvo. U narednim danima svet može mnogo da se promeni, piše nemački „Velt“.
O „bregzitu“ se govori još od juna 2016. godine, ali do sada nije počeo. Postoji samo volja naroda, izražena na referendumu. Zvanični zahtev za izlazak iz EU, prema članu 50. Lisabonskog sporazuma, još nije podnet. Međutim, situacija postaje ozbiljna. Proces počinje. Juče je Parlament Velike Britanije usvojio zakon o „bregzitu“, po kojem Vlada može da započne izlazak iz EU. Kada kraljica Velike Britanije Elizabeta II odobri zakon, premijerka Tereza Mej može da podnese zahtev Savetu EU. Većina eksperata prognozira da će Mejova početi zvanične pregovore o izlasku tek krajem marta.
Nestabilna Holandija
Glasanje u Holandiji je početak godine izbora u Evropi. Rezultat će odrediti ton za naredne nedelje i mesece. Nedavno je aktuelni premijer Mark Rute bio u maloj prednosti u odnosu na desničara Gerta Vildersa sa svojom „Partijom slobode“ koja je imala koristi od otvorenog konflikta sa Turskom.
Čak i ako Vilders pobedi i, kako se očekuje, ne uspe da oformi Vladu, u EU se plaše domino efekta. Ideja da Marin le Pen postane predsednica Francuske manje će plašiti ljude.
Prokletstvo američkih državnih rezervi
Sutra uveče Dženet Jelen će uraditi nešto što se možda neće dopasti svetu: ona će povećati kamatne stope. Propratni materijal svetske ekonomije je jeftini novac. Ako najvažnija centralna banka na svetu podigne cenu najvažnije valute na svetu nisu isključeni indirektni efekti.
Finansijsko tržište ovo naziva prokletstvom Federalnih rezervi SAD, sećajući se kako se uoči svakog kraha na berzi dešavalo povećanje kamata. Godine 1974, 1987, 2000. ili 2008, kada su Federalne rezerve povećavale kamate, pre ili kasnije, dešavale su se intenzivnije rasprodaje. Danas je rizik posebno veliki. Pre svega, američko tržište se nakon finansijske krize uvek suočavalo sa rastom cena.
Investitori se teše iluzijama. Indeks straha „viks“ približava se svom višegodišnjem maksimumu.
Ovo može onemogućiti političke planove predsednika Donalda Trampa koji se u značajnom stepenu zasnivaju na bumu hartija od vrednosti. Program stimulacije ekonomije bilion dolara, kojim uglavnom treba da se finansira podizanjem kredita, može biti realizovan samo uz pomoć jeftinog novca.
Zabrana dugovanja u Americi
Od četvrtka Tramp više neće moći da se zadužuje. U sredu ističe važan rok. Na snagu će stupiti zvanična dužnička granica koja u ovom trenutku iznosi 18 biliona dolara, a deficit će iznositi skoro 30 biliona dolara. Podsetimo, uvođenje dužničke granice odloženo je u oktobru 2015. do 15. marta 2017. godine.
Od četvrtka američki trezor neće moći više da prodaje nove hartije od vrednosti, tj. vlast će morati da se zadovolji tekućim dohocima. To neće biti prvi put kada se granica ne podiže na vreme. Dužnička granica i njeno povećanje je uvek političko pitanje.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com