Španska Socijalistička radnička partija vodi na vanrednim parlamentarnim izborima u zemlji, ali nedovoljno da sama formira vlast. Rajko Petrović, istraživač Instituta za evropske studije, ocenjuje da će u postizbornoj matematici na odluku socijalista s kime će u koaliciju uticati i katalonsko pitanje.
Rezultati izbora pokazuju da su socijalisti dosadašnjeg premijera Pedra Sančeza osvojili 123 od 350 mesta u Donjem domu parlamenta. Na drugom mestu je Narodna partija sa 66 mandata, partija centra „Građani“ je na trećem sa 57 mandata, leva koalicija Podemos dobila je 42 mesta, dok je prvi put u Kongres poslanika ušla i krajnje desna partija „Voks“ sa 24 mandata.
Prema rečima Rajka Petrovića, da bi formirali Vladu, socijalisti imaju dve opcije: da vlast formiraju sa „Građanima“, što je manje očekivano, s obzirom da je njihov lider Albert Rivera pre izbora jasno stavio do znanja da ne želi da ulazi u koaliciju sa socijalistima. Druga opcija je da Socijalistička partija zajedno sa Podemosom i nekom od manjinskih proseparatističkih partija formira vlast, kaže Petrović.
„Podemos i socijalisti bi mogli zajedno sa Baskijskom nacionalnom partijom da imaju dovoljan broj glasova i da formiraju Vladu. Mislim da je to najrealniji scenario. To bi bilo prvi put da se u Španiji formira koaliciona Vlada, a ne Vlada neke partije koja samo ima podršku većine poslanika, bez obzira iz koje partije dolaze“, kaže Petrović.
Iako bi ta Vlada bila stabilnija od prethodne, on smatra da je ovakav scenario početak novih problema, jer još uvek nije rešeno katalonsko pitanje. Petrović podseća da su socijalisti najavili da bi dali veći stepen autonomije Kataloniji, ali ne i pravo na referendum i otcepljenje. Sa druge strane, lider Podemosa Pablo Iglesijas više puta je isticao da bi on dao pravo Kataloniji da održi referendum o njihovom budućem statusu, podseća on.
„Koliko će socijalisti morati da naprave ustupaka Podemosu po tom pitanju, ostaje da se vidi. U suštini, mislim da će ta koalicija doneti mnogo nestabilnosti na unutrašnjem planu u Španiji, što može da se reflektuje na celu Evropu. Ako se u Kataloniji dozvoli referendum, to bi moglo da ostavi trajne posledice na Španiju, ali i na druge države koje imaju slične probleme“, ističe naš sagovornik.
Petrović skreće pažnju i na rezultate koje je ostvarila desnica, konkretno krajnje desna partija „Voks“. Iako broj mandata koje je ta partija osvojila mnogi španski mediji karakterišu kao poraz, Petrović podseća da je reč o partiji koja je osnovana pre svega pet godina. „Voks“ je uspeo da uđe u Parlament sa dva miliona glasova, bez medijske podrške, dok su ga svi drugi satanizovali, podseća Petrović.
„Krajnja desnica u Španiji može u budućnosti samo da raste, iz prostog razloga što će ona predstavljati prirodnu odbrambenu reakciju na pokušaje da se Španija destabilizuje, da se raspadne kao država. Ta partija nema dovoljno izgrađenu infrastrukturu, ali imaju prilično jasan i jedinstven program koji nekome može da se svidi ili ne, ali su uspeli da mobilišu dobar deo Španije koji nije imao poverenje u postojeće političke partije“, kaže ovaj dobar poznavalac španske političke scene.
Španci su glasali u rekordnom broju na najneizvesnijim izborima proteklih decenija. Pravo glasa imalo je 36,89 miliona birača, od kojih dva miliona živi u inostranstvu. Analitičari u Španiji ocenjuju da tu zemlju očekuju višemesečni pregovori o formiranju Vlade.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com