Prema pisanju BBC-ja, među ključnim događajima druge polovine 2016. ističu se:
- Navodno rusko korišćenje hakovanih informacija tokom američkih predsedničkih izbora.
- Potiskivanje pobunjenika u istočnom Alepu i korišćenje zabranjenog oružja protiv civila.
- Kineska odluka da ignoriše pomorsku arbitražu oko teritorijalnog spora sa Filipinima.
- Odluka nekih zemalja da se povuku iz Međunarodnog kaznenog suda.
- Propast nekih međunarodnih trgovinskih sporazuma.
Događaji u Siriji oslikavaju nemogućnost Veća sigurnosti UN-a da zaustavi tamošnju krizu. Iako, od osnivanja UN-a, veliki su igrači retko bili ujedinjeni kada je pretila međunarodna kriza.
Nedavna koncepcija međunarodnog poretka bila je „zasnovana na atipičnoj grupi američke dominacije“, smatra profesor Patrik Porter, sa Univerziteta Ekseter. Dodaje kako se ekonomsko težište premešta sa zapada na istok.
Mnogi će pozdraviti sumrak američke moći i dolazak multi-polarnog sveta. U mnogim afričkim i azijskim zemljama prekida se dominacija državnika obrazovanih na Zapadu i na vlast dolaze oni sa spostvenim pogledom na svet. Afričke zemlje izlaze iz Međunarodnog kaznenog suda zbog navodnog progona njihovih vođa. Rusija i Kina su nedavno dovele u pitanje sposobnost UN-a da reši teritorijalne sporove u kojima one imaju interese, navodi BBC.
Nove ideje
Stari sastavi zapadnih kolonija sada se čine sve manje važnim u velikom delu sveta. Nove ideologije dopadaju se narodima zemalja iz kojih potiču, ali malo kome drugom. Odbijanje međunarodnog statusa quo je značaj tih novih ideologija, bilo da se radi o kineskom post-komunizmu, ruskom osećaju nacionalne sudbine ili raznim islamskim idejama.
Zapadni svet takođe se može raspasti iznutra. Izbor Donalda Trampa podstakao je nove strahove od trgovinskih ratova. Ako se ostvare njegova obećanja, čeka nas period vođen iz pozicije moći i nacionalnim interesima, a ne vrednostima ili konceptom međunarodne zajednice. Verovatno će veći naglasak biti na bilateralnoj nego multilateralnoj diplomaciji.
Bivši šef britanske diplomacije Sajmon Frejzer veruje kako će „zakoni, organizacije i sporazumi ostati bitni, ali će se promeniti na neki način“. Zapadni svet poštuje međunarodna pravila, dok ih Rusija i Kina ignorišu. Takođe su se odrekli oružja koja su Rusija i Sirija naširoko koristile proteklih meseci; Zapad ne može da odgovori niti na cyber napade.
Kada se tome dodaju ekonomska stagnacija, protekcionizam i populistička retorika, čovek se zapita može li „Zapad“ preživeti 2017. godinu u sadašnjem obliku. Ali pravo pitanje je sledeće, tvrdi BBC – mogu li zapadne zemlje preuzeti kontrolu nad događajima, ili će biti samo prepuštene na njihovu milost i nemilost?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com