Izborom Frank-Valtera Štajnmajera (61) za 12. posleratnog predsednika Nemci su dobili šefa države, kojem u ovim olujnim vremenima mogu da veruju, koji važi za iskusnog i razložnog političara i čiju reč uvažavaju i njegovi politički neistomišljenici.
Za njega se u Nemačkoj kaže da ohrabruje i miri i da je sreća što u eri “trampizma“, antiintelektualizma, desnog populizma i borbe protiv ozbiljnih političara postoje i establišment i ljudi poput Štajnmajera.
Šta, međutim, izbor ovog socijaldemokrata po političkom uverenju, pravnika po obrazovanju i protestanta po verskom opredeljenju može značiti za Srbiju, kojoj je na putu ka Evropskoj uniji podrška Berlina neophodna, a ekonomska saradnja izuzetno važna?
U diplomatskoj “borbi“ za naklonost Berlina, u kojoj nema definitivnih pobeda posle kojih sledi baškaranje na “lovorikama“, gde se kontakti uspostavljaju filigranskom tehnikom, a svaka personalna promena u vrhu države s pažnjom prati, jedno je jasno – Beograd od sada u predsedničkom dvorcu “Belvi“ ima velikog poznavaoca srpskih političkih prilika i političara, čija je retorika uvek bila odmerena i jasna.
Za razliku od odlazećeg predsednika, harizmatičnog sveštenika iz Rostoka Joahima Gauka, koji se u toku svog mandata nije posebno bavio ni Balkanom, niti Srbijom, Štajnmajer poznaje i događaje i ljude – od vremena vlade Zorana Đinđića do vlade Aleksandra Vučića.
Štajnmajer je u brojnim posetama Beogradu, ali i Prištini, i u razgovorima u Berlinu sa srpskim političarima znao da poruči da Nemačka ostaje iskren i pouzdan partner Srbiji na njenom putu ka EU, da za Srbiju nema novih uslova, da su bilateralni odnosi izrazito bliski i prijateljski, kao i da ponudi pomoć u poplavama i ukaže na opasnost od lažnih azilanata.
Za Srbiju bi moglo biti od značaja i to što novi šef nemačke države, kako se kaže, ima korektne odnose sa Moskvom, za razliku od Gauka, oštrog kritičara Kremlja, koji u toku svog mandata nije bio u državnoj poseti Rusiji.
Današnji izbor Štajnmajera prvi je veliki izbor u ovoj godini – na jesen se, naime, održavaju savezni izbori i trka za ““kancelarsku fotelju““ u kojoj će učestvovati i Angela Merkel, a iz redova Štajnmajerovih socijaldemokrata, kao kancelarski kandidat, i Martin Šulc, pa se analitičari pitaju da li je danas „povučen konac“ daljih promena u vrhu države, pa i drugačije politike Nemačke po brojnim pitanjima.
Ipak, izbor Štajnmajera, kojem oko 60 odsto Nemaca veruje, kako su se izjasnili, a koji je nekada bio šef Kancelarske službe bivšeg kancelara Gerharda Šredera, te dva puta šef diplomatije, ostavlja prostor za uverenje da će Srbija ostati „na radaru“ najmoćnije evropske zemlje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com