Šta je 1970. CIA predvidela za SFRJ nakon Titove smrti: ‘Stvaran potencijal za katastrofu’

Deklasifikovane geografske karte predstavljaju sadržaj koji više nema oznaku tajnosti, a on i s vremenskom distancom može biti zanimljiv javnosti. Tako je obavještajna agencija CIA pre nekoliko godina objavila karte Jugoslavije koje su mnoge iznenadile. Jedna je iz 1981. godine, a druga, ona iz 1998., jest vojno-geografska.

SAD su inače bile prilično zainteresovane za Jugoslaviju koja je u vreme hladnog rata bila važna država. Tako je 2007. objavljen dokument od 20. novembra 1970. godine, u kojem se govori o „snagama koje su decentralizovale političku vlast i kontrolu unutar Jugoslavije više nego u bilo kojem drugom komunističkom društvu“.

„Pitanje je hoće li te snage podriti centralizam u Jugoslaviji, a izgled posttitovske stabilnosti neće postati jasan još neko vreme. U svakom slučaju, karakter Jugoslavije se menja, a posledice eventualnog rezultata sve su važnije za Jugoslovene, Ruse i Zapad“, piše u uvodu dokumenta, u kojemu se citira i izjava crnogorskog komuniste i disidenta Milovana Đilasa o mogućnosti sovjetske intervencije u Jugoslaviji.

U ovom dokumentu već se govori o posttitovskoj Jugoslaviji, što ne čudi jer je Tito već bio u poodmaklim godinama, ali umro je tek 10 godina kasnije. CIA je već tu naslutila krvavi raspad Jugoslavije.

„Potencijal za katastrofu je stvaran“, piše u dokumentu u kojem se upozorava da bi Hrvati, ako Edvard Kardelj ili Kosta Crvenkovski nakon smrti Tita budu tražili njihove ostavke, mogli da krenu prema secesiji koja bi u tom slučaju mogla da se spreči jedino vojnom akcijom pod srpskim i crnogorskim generalima.

„Dovede li se to do ekstremnog zaključka, to bi moglo da znači građanski rat“, piše u dokumentu. Takođe se navodi kako Kardelj u borbi protiv republičkih lidera ima samo Titov lični autoritet i vojsku.

„Nakon Titove smrti ostaće samo vojska“, piše u dokumentu.

U dokumentu se ističe i da su Slovenija i Hrvatska znatno bogatije od drugih delova Jugoslavije i naglašavaju hrvatske težnje prema nezavisnosti. Pri kraju dokumenta nalazi se rečnik, a pod „Hrvatska“ ističe se da se njome skoro hiljadu godina upravljalo iz Beča i Budimpešte, dok je Dalmacija imala znatno drukčiju istoriju od ostatka zemlje te da je bila zemlja pirata, trgovaca i dugogodišnja kolonija Venecije, prenosi Večernji.hr.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com