Na vrhu Putinovog popisa želja za Trampa je sigurno ukidanje sankcija, piše danas Dojče vele navodeći da izgleda da Moskva želi i priznanje ruske aneksije Krima. Oboje je povezano, a Tramp je pokazao spremnost da se o tome razgovara.
Dojče vele podseća da je ruški predsednik Vladimir Putin 17. decembra 2015. nakon godišnje konferencije za novinare na putu prema izlazu odgovorio na još nekoliko pitanja.
Jedan novinar je pitao Putina za Donalda Trampa. „On je vrlo markantan čovek, nesumnjivo talentovan“, rekao je ruski predsednik i americkog milijardera nazvao „apsolutnim vođom u kampanji za američkog predsednika“.
U to vreme je Tramp prema ispitivanjima javnog mnjenja bio najjači među republikancima.
„On govori o tome da će u odnosima prema Rusiji otići na drugi, dublji nivo“, rekao je Putin. „Kako da to ne pozdravimo? Naravno da to pozdravljamo“.
Tramp se revanširao dan kasnije, rekavši da mu je „velika cast da ga hvali covek koga u sopstvenoj zemlji i u inostranstvu tako jako poštuju“, podseća DW.
Od razmene pohvalnih reci izmedu šefa Kremlja i njujorškog milijardera dogodilo se puno toga. Tramp je pobedio na predsednickim izborima i 20. januara će preuzeti predsedničku dužnost. Već u predizbornoj kampanji su ga mediji i njegova politička suparnica, Hilari Klinton nazivali „Putinovom marionetom“, a razlog je bio njegov pomirljiv odnos prema Moskvi, ali i razni kontakti ljudi oko njega s Moskvom. Tramp i Moskva su to odbacili kao „besmislicu“ i retoriku predizborne kampanje.
Nakon izbora Tramp je zbog novih optužbi dospeo pod još veći pritisak. Američke tajne službe su optužile Putina lično da je naredio hakerski napad na Demokratsku stranku, kako bi naškodio Klintonovoj. U međuvremenu je i Tramp prihvatio tvrdnju da je Rusija odgovorna za hakerski napad. Ali, budući predsednik opovrgava da ima bilo kakve veze s Rusijom i da ga je moguće ucenjivati, što se tvrdi u jednom nepotvrdenom dosijeu američke tajne službe, navodi DW.
Kad je republikanski kandidat u SAD pobedio u Rusiji su usledile euforične reakcije. U ruskom parlamentu Dumi su pljeskali. Desni populista Vladimir Žirinovski je otvorio šampanjac. „Da, slavili smo tri dana“, našalio se Putinov portparol Dmitrij Peskov u jednoj televizijskoj emisiji krajem decembra.
Euforija nakon Trumpove pobede se ne može objasniti – ali je ona ipak razumljiva. Svi su umorni od „besmislica“ iz Vašingtona u odnosu prema Rusiji, u kojoj „svaka nada u nešto pozitivno“ izaziva euforicne reakcije, kaže on.
U moskovskim diplomatskim krugovima bilo je velike euforije, tvrdi Aleksej Venediktov, glavni urednik ugledne radio stanice Eho Moskve.
„Profesionalci su znali da to nama otežava igru“, kaže ovaj novinar dodajući da bi Rusija trebalo da se čuva Trampa iz dva razloga.
S jedne strane, Vašington će sprovoditi „vrlo reakcionarnu politiku“, a s druge strane, Tramp je „vrlo impulsivan“. Zato Kremlj ostaje suzdržan i čeka, kaže Venediktov. Putin je zaista bio suzdržan, navodi DW.
Iz Moskve su Trampu poslate dve poruke: čestitka nakon pobede i božićna čestitka, a jednom su i razgovarali telefonom. Očito se teži ličnom susretu, mesto i datum još nisu poznati.
Glavna Putinova poruka Trampu već mesecima je ista: Rusija je spremna za ponovno uspostavljanje odnosa s SAD. I da Moskva nije kriva za to što su oni na najnižem nivou.
O tome kako bi moglo izgledati njihovo približavanje trenutno se može samo nagađati. Ko analizira Putinove izjave naići će na reč koja se naročito često pojavljuje: poštovanje.
Šef Kremlja je Vašingtonu više puta prebacio da nakon raspada Sovjetskog Saveza nije dovoljno poštovao Rusiju. Kod teme Ukrajine nije isključeno da će Moskva u direktne razgovore uključiti novu američku vladu. U ruskoj politici se oko jednoga slažu: Rusija želi američke garancije da Ukrajina nikad neće biti primljena u NATO.
Sve u svemu Rusija već godinama želi da se NATO drži dalje od njenih granica. To važi i za raketni štit u istočnoj Evropi, koji Moskva kritikuje.
Brojni stručnjaci već mesecima nagađaju šta bi Putin mogao da ponudi Trampu kao protivuslugu. To nije jasno. U jednoj stvari Rusija se SAD uvek nudi kao partner: u borbi protiv islamistickog terorizma.
To je tema kod koje su Tramp i Putin retorički vrlo blizu, procenjuje se u Moskvi. A to daje nadu, zaključuje DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com