Šta Rusi zaista misle o Vladimiru Putinu?

Novinarka portala The Guardian Eva Hartog u nedavnom članku pozabavila se mišljenjem Rusa o njihovom predsedniku Vladimiru Putinu. Ovo su najzanimljiviji delovi njenog članka.

„Tačno sto godina nakon slavnoga ustanka u kojem je svrgnuta porodica Romanov i nakon što je zemljom počeo da vlada boljševički slogan „Mir, hleb i zemlja“, šestoro Rusa iznosi svoje mišljenje o aktealnom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Kremlju i položaju Rusije u svetu.

Aigul Valejeva, istraživač (49), Ufa: „U dobroj je formi i relativno je otvoren.“

„Rođena sam u Sovjetskom savezu, koji je tada bio unija različitih republika koje su vlast htele da svedu na jednu normu. Iako smo gradili rakete, za kupovanje kobasice moralo se čekati u redu, a morali smo da biramo samo jednu veličinu odeće. Nakon pada Saveza, sve se raspalo, a pod Putinom se obnavljaju stare veze i stvaraju nove. Podupiru se mala poduzeća, poljoprivreda, nauka i proizvodnja. Putin je popularan jer je svojom mladošću i komunikativnošću bio pravo osveženje kad je došao na vlast nakon starih i pokvarenih vođa“.

Ilja Antjuhov, programer (30), Moskva: „Politički je sustav inertan.“

„Vrlo je dosadno i beskorisno učestvovati u ruskoj politici. Više se promena može postići ako se okrenemo ljudima koji žele da napreduju i razvijaju nove tehnologije i načine komuniciranja. Ne gledam televiziju jer mi ne odgovara takvo pasivno usvajanje sadržaja koji je sumnjivog kvaliteta. Internet je odlična alternativa i mislim da se većina mladih Rusa najviše informiše online.

Politički marševi nisu za mene; verujem da su sloboda i mir pre svega lične stvari, a zdravije je mirno prošetati u prirodi“.

Alina Batiščeva, sociolog (29), Balakovo: „Postoji velik broj mitova o Putinu.“

„Mislim da Rusija nije izgubila svoju veličinu uprkos malo težim razdobljima, a Putinov je najveći uspeh to što se pokazao sposobnijim od prethodnika. Mitovi o njemu uglavnom su proizvod ruske podsvesti. Vekovi kmetstva i komunizam stvorili su arhetip podeljenosti na vlastodršce i „rulju“, i prihvata se ideja o „strogom, ali pravednom“ vladaru“.

Aleksander Kulevič, instruktor snouborda (30), Toksovo: „Putin je nezavisan.“

„U poređenju s 1990-ima, Rusija je u mnogo boljem položaju, jer ne odgovara nikome, političari se ne manipulišu, a i sankcije nakon pripojenja Krima su nas mimoišle. Putin je popularan i zato što mu ne treba savetnik. Druga je stvar što se unutrašnja pitanja rešavaju sporo, to je više problem onih koji samo sede u foteljama, a i narod je inertan zbog svoje prošlosti u Sovjetskom savezu“.

Galina Koklova, penzionerka (74), Moskva: „Rusi se mogu obogatiti samo na tuđi račun.“

„Kao sovjetski naučnici, suprug i ja smo besplatno dobili trosobni stan i pre perestrojke živeli smo pristojno. Kapitalizam je doneo nesigurnost posla, nestabilnost, i možda i više prilika, ali one nisu jednake za sve. Kao penzionerka ne živim loše jer mi pomažu deca, ali ako ostali penzioneri ne žele promene, to je samo zato što žele stabilnost, uprkos skromnim mogućnostima. U Rusiji su zbog klime i veličine uslovi takvi da je umetnost preživeti“.

Aleksander Solopin, viši mehaničar (26), Jalta: „Malo se toga promenilo u poslednje tri godine.“

„Na Krimu živim ceo život. Ništa se nije promenilo nakon ruskog preuzimanja od Ukrajine. I dalje vladaju korupcija i krađa, a normalni ljudi pate. Pre se nije moglo putovati u inostranstvo, a sada se ne može dobiti ni viza. Sva roba mora da ide brodom, jer je Kerčenski most koji nas povezuje sa kopnom još nedovršen pa je sve skuplje. Tako smo odabrali“.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com