Šta Rusiji donosi „ratno stanje“ u Ukrajini

Kakve će posledice imati Moskva zbog incidenta u Kerčkom moreuzu i zadržavanja brodova ukrajinske mornarice pitanje je o kojem se glasno debatuje u ruskoj javnosti. Za Moskvu je ovo pitanje posebno aktuelno, naročito posle pretnji generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da će Rusija „snositi posledice“.

Pojedini ruski analitičari predviđaju da Moskvi slede nove sankcije i pad nacionalne valute. Direktor analitičkog odeljenja investicione kompanije „Alpari“ Aleksandar Razuvajev smatra da će nove sankcije sasvim sigurno biti uvedene i ne isključuje mogućnost da će to podstaći i ruski javni dug, a da će pad cena nafte biti dodatni negativni faktor.

Pored novih sankcija, Razuvajev očekuje i novi pad ruske nacionalne valute. Prema njegovoj proceni, ako Centralna banka ne interveniše na deviznom tržištu, onda će taj pad iznositi oko 10 do 15 odsto.

Pad rublje

Međutim, direktor Instituta za strateško planiranje Aleksandar Gusev smatra da ova situacija neće naštetiti ruskoj ekonomiji i neće bitno uticati na nacionalnu valutu.

„Ekonomijom Rusije se upravlja ručno, o tome je još 2014. godine govorio ruski predsednik. Zbog toga mislim da će rublja ostati na ovom nivou, moguće su manje oscilacije plus-minus 50 kopejki, ali naglog pada rublje neće biti, zato što se i sam dolar sada nalazi u teškom položaju. U odnosu na evro, rublja može malo da ’potone‘, ali ne i globalno“, kaže Gusev.

Politikolog smatra da će posledice biti pre političke nego ekonomske i, kako napominje, uvođenje ratnog stanja u Ukrajini uoči predsedničkih izbora u toj zemlji upravo govori o političkom karakteru te akcije sa brodovima.

„Što se tiče ekonomskih posledica tog incidenta, mislim da neće doći do nekakvog jačanja ili dodatnog širenja sankcija. Već se 1.748 građana Rusije i 756 pravnih lica nalazi pod ukrajinskim sankcijama. Ukrajina može da proširi svoj spisak za još desetak pravnih i fizičkih lica, ali to nije kritično. Mislim da Ukrajina uopšte neće to učiniti, jer je to potpuno besmisleno, s obzirom da njihove ekonomske sankcije nikako ne utiču na Rusiju. Što se tiče Evropljana, mislim da takođe neće biti dodatnog sankcionog pritiska na nas, zato što Evropa takođe mnogo gubi od antiruskih sankcija.

Ali kada je reč o SAD, situacija je potpuno drugačija. Međutim, mi ekonomski malo zavisimo jedni od drugih. Trgovinska razmena Rusije i SAD ne prelazi 30 milijardi dolara, to je 10 puta manje nego sa evropskim zemljama. Naši odnosi u trgovinsko-ekonomskoj sferi su već minimalni, tako da njihov sankcioni pritisak zapravo uopšte nije nikakav pritisak na nas. Stoga, oni mogu da ostvaruju samo političke ciljeve“, navodi Gusev.

Politikolog je uveren da će SAD uvesti dodatne sankcije Rusiji.

„Ovde se situacija komplikuje činjenicom da SAD razmatraju drugi paket sankcija zbog ’slučaja Skripalj‘. U avgustu je bio uveden prvi paket sankcija, a 18. novembra je trebalo da bude uveden drugi. Međutim, oni su to odložili zato što u Kongresu nisu mogli da se usaglase po tom pitanju. Sada im ovi događaji idu naruku i mislim da su oni osmišljeni zato da bi se Senat i Kongres podstakli da donesu takvu odluku. Mislim da će taj drugi paket američkih sankcija biti usvojen i da će biti uveden protiv niza naših kompanija, uključujući i ’Aeroflot‘, kao i diplomatskih institucija. Oni odavno rade na tome, oni su odavno za to spremni, ali i mi smo već spremni“, kaže Gusev.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com