Osnovnu promenu u evropskim državama, izbori za Evropski parlament doneli su tokom kampanje — građani su se uključili u politički proces, a svoj aktivizam pokazali su izlaskom na glasanje. Građani su shvatili da treba da izađu i glasaju, umesto da pasivno čekaju na odluke iz Brisela.
Profesor na univerzitetu u Portsmutu Volfram Kajzer, koji u Beogradu boravi na poziv Instituta za evropske studije, važi za vodećeg stručnjaka za istoriju evropskih hrišćansko-demokratskih partija. U Beogradu i Novom Sadu održao je dva predavanja na tu temu.
Kada govori o društvenim promenama koje su zahvatile Evropu i izborima za Evropski parlament, profesor Kajzer tvrdi da sami rezultati evropskih izbora ne govore mnogo o glavnim promenama kojih su se neki pribojavali, a drugi im se nadali.
„Radikalna desnica ostvarila je značajan uspeh u pojedinim državama, kao što je Italija, ali je isto tako izgubila značajnu podršku na severu Evrope. Istovremeno, neke druge partije, kao što su zeleni i liberali prošli su dobro. Zeleni, liberali, narodnjaci i socijaldemokrate zajedno su izgubili samo petnaestak mesta u EP“, kaže Kajzer.
Promena u evropskim društvima, prema njegovim rečima, ipak ima različite uzroke, u zavisnosti od regiona.
„Mislim da su posledice ekonomske i finansijske krize u mediteranskim državama još jake, posebno ih osećaju mladi koji nemaju izgleda da pronađu razumno plaćen posao — u tom smislu oni nemaju osiguranu budućnost. Istovremeno, u severnoevropskim državama nezaposlenost je niska, mladi imaju perspektivu i one su okrenute zabrinutosti ka globalnom zagrevanju i klimatskim promenama i brinu ih reakcije EU prema tom problemu. U istočnoevropskim članicama EU imate zabrinutost prema nacionalnom identitetu i kulturi i kako ih zaštititi od uticaja povezanih sa globalizacijom i EU, a postoji i strah od migracija“, smatra Kajzer.
Osnovnu promenu u evropskim društvima, dodaje on, evropski izbori su već doneli, a to je veći politički aktivizam, što potvrđuju podaci o izlaznosti glasača na izbore.
„To je, na primer, dobra vest jer su ljudi više zainteresovani. Oni koji su imali kritički stav izašli su i glasali, što je navelo i njihove neistomišljenike da učine isto — ljudi su više mobilisani. Misle da treba da izađu da glasaju umesto da ostanu pasivni i da prihvataju odluke koje dolaze iz Brisela. To je, mislim, pozitivna promena. Ima više debate. Debate su često bile kontroverzne i ne upućuju na pravac kojim ćemo se kretati, ali mislim da je to pozitivan znak da je EU još živa“, konstatuje Kajzer.
Još jedna promena na evropskoj političkoj sceni ogleda se u tome što više nijedna partija ne poziva na izlazak iz EU. Podrška izlasku iz EU ograničena je, navodi Kajzer, i iznosi oko 20 odsto, kako u Francuskoj, tako i u Poljskoj. Zbog toga su suverenističke ili „populističke“ partije morale da prestanu sa promovisanjem politike izlaska iz EU, ukoliko su želele uspeh na izborima.
Na primer, Marin le Pen je promenila svoju antievropsku retoriku i politiku svoje stranke, a to se dogodilo i drugde.
„Mislim da je važno da se prisetimo da je radikalna desnica tokom Hladnog rata podržavala EU zbog spleta okolnosti. Stoga, nema razloga da je ne podržavaju i sada, u zavisnosti od toga kako mogu da je iskoriste u svoje svrhe i političke ciljeve. Ukoliko, na primer, mogu da kreiraju imigracionu politiku koja naglašava čvršće granice, koje će migrante držati dalje od Unije, onda je EU dobra za njih“, kaže Kajzer.
Teškoće oko formiranja većine za izbor Evropske komisije i za izglasavanje zakona u domenu nadležnosti EP, Kajzer vidi kao pozitivnu promenu, jer će to uključiti više političkih grupacija u debate i dogovore, čime će se stvoriti novi konsenzus unutar EU.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com