Sud u Nemačkoj odbacio je optužnicu protiv nekadašnjeg bolničara u koncentracionom logoru Aušvic zbog toga što pati od demencije, okončavajući tako jedan od poslednjih velikih kivičnih procesa protiv nacističkih zločinaca.
Boliničara Huberta Cafkea (96), koji je danas u invalidskim kolicima, optužnica je teretila za saučestvovanje u ubistvu 3.681 zatvorenika u koncentracionom logoru u okupiranoj Poljskoj.
Odluka o okončanju postupka protiv Cafkea bila je očekivana nakon što su tužioci prošlog meseca saopštili da je optuženi nesposoban za suđenje i da od sudskog procesa, koji je počeo u februaru 2016. na severu Nemačke, treba odustati.
„Zbog demencije više nije u mogučnosti da prati suđenje“, izjavio je portparol suda Karl Kristijan Dojč.
Dva nezavisna psihijatra potvrdila su dijagnozu zaključujući da Cafke nije sposoban da prati diskusiju niti da zadrži informaciju duže od „nekoliko minuta“.
Optužnica protiv Cafkea bila je fokusirana na jednomesečni period u 1944.godini kada je 14 vozova sa zatvorenicima, među kojima je bila i jevrejska devojčica Ana Frank, stiglo u logor Aušvic.
Ana Frank, koja je u logor dovedena sa roditeljima i sestrom, kasnije je sprovedena u logor Bergen-Belsen gde je i umrla u martu 1945.godine, samo dva meseca pre kapitulacije Nemačke.
Posle Drugog svetskog rata, sud u Poljskoj je osudio Zafkea na četiri godine zatvora, ali je on pušten 1951.godine. Ali tokom prvog saslušanja pred nemačkim tužiocima 2014.godine, on je negirao da je ikada radio u Aušvicu.
Međutim, u kasnijim izjavama priznao je da je boravio u zloglasnom logoru, ali da je za gasne komore i krematorijume saznao tek kada se rat završio. Tužilastvo je u optužnici navelo da je Cafke bio zadužen za lečenje pripadnika Š jedinice, ali ne i zatvorenika, ali je istaknuto da je bio stacioniran na putu ka gasnim komorama.
Zafke je četvrti bivši radnik iz logora smrti koji se našao pred nemačkim sudom. Za saučesništvo u masovnom ubistvu u Aušvicu ranije su osuđeni Džon Demjanjuk (2011), Oskar Groening (2015) i Rejnold Haning (2016).
Oko milion i sto hiljada ljudi, mahom evropskih Jevreja, stradalo je u Aušvicu od 1941. do 1945. godine kada su ga oslobodile sovjetske vojne snage, podseća agencija Frans pres.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com