Nemačka želi dominaciju na Balkanu, a SAD brzo kosovsko rešenje. Čini da te dve države imaju različite ciljeve što se tiče Kosova. Tvrd stav Berlina jeste nemački princip, ali je i deo pokazivanja mišića Vašingtonu.
Jasna podrška Kosovu, koja je stigla od nemačkog ministra spoljnih poslova Hajko Masa, u trenutku kad Zapad, na čelu sa Amerikom, ubeđuje Prištinu da ukine taksu od 100 odsto na srpsku robu, čime bi se omogućio nastavak pregovora Beograda i Prištine, koji prema planu treba da dovede do konačnog rešenja, iznenadila je vlast u Beogradu.
Šta je pozadina takvog stava Nemačke? Da li je u pitanju doslednost Berlina, ili odmeravanje snaga sa Vašingtonom?
Bivši diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić nije iznenađen takvom izjavom šefa nemačke diplomatije, napominjući da su Nemci od samog proglašenja nezavisnosti Kosova imali veoma čvrst stav. Slično misli i Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka, uz podsećanje da je Nemačka uslovljavala Srbiju na evropskom putu baš pitanjem normalizacije odnosa sa Kosovom.
„Sama Masova izjava da Nemačka stoji iza Kosova i da ga podržava potvrda je i toga, ali i posredna poruka Srbiji, da je pitanje takse i ostalih sporova pitanje između Beograda i Prištine i da to neće promeniti nemački čvrst stav da je nezavisnost Kosova završena tema što se tiče Berlina. Nemačka će samo nastaviti da jača kosovsku nezavisnost, pre svega kroz direktno finansiranje“, navodi Surlić.
Upoređujući američki i nemački uticaj po pitanju Kosova, Surlić ističe da je Amerika voljna da se u ovoj godini postigne sporazum, uključujući i ideju o razgraničenju.
„Zato Vašington vrši veći pritisak na Kosovo, dok Nemačka nije oduševljena idejom o razgraničenju. Berlin donekle i strahuje od rešenja koje bi uključilo razgraničenje i odustajanje od dosadašnje politike koju je Nemačka podržavala kroz normalizaciju odnosa i nediranje celovitosti Kosova“, ističe Surlić.
Na oko suprotstavljeni stavovi Amerike i Nemačke, prema Surlićevim rečima, nisu stvarni, jer te dve zemlje imaju koordinisanu politiku, a samo po nekim tačkama imaju tvrđi ili mekši stav.
„Suštinski, i Nemačka i Amerika su zainteresovane da osiguraju kosovsku nezavisnost kroz sporazum Beograda i Prištine. Pitanje je samo kakve prirode taj sporazum treba da bude i tu su razlike između Berlina i Vašingtona“, zaključuje Surlić.
Paić dodaje da Nemci svesno tvrđe nastupaju, jer žele glavnu ulogu u Evropi, ali ne spori da je odnos Amerike i Nemačke odavno postao rivalski i to ne samo po pitanju Kosova.
„Nemci žele da zadrže ključnu ulogu na ovom prostoru, jer odavno smatraju da je to njihova interesna zona i to nije od juče. Prema Srbima imaju stereotipan odnos, bez obzira na ekonomsku saradnju. Oni u stvari ne žele prejaku Srbiju, a plaše se da bi neko rešenje koje bi uvažilo srpski interes, moglo da se preslika i na Bosnu i Hercegovinu, gde oni stoje pri stavu da BiH treba da ostane ovakva kakva jeste, da Republika Srpska mora da se povinuje i da nadležnosti RS moraju da se ograniče i svedu na administrativnu jedinicu“, veruje Paić.
Naš sagovornik podseća i da je upravo Nemačka imala najveću ulogu u razbijanju SFRJ, a i da je često kritikovana, jer je Sloveniju i Hrvatsku prerano priznala.
Predstavnici Berlina su još 2012. godine u Beograd doneli dokument od sedam tačaka koje Srbija mora da ispuni kako bi počela pregovore o pridruživanju EU, a glavna stavka je bila odnos sa Kosovom. Taj spisak je tri godine kasnije proširen na 11 tačaka, a Nemačka nikada nije odustala od njih.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com