Na početku letnje sezone, na Lezbosu, jednom od najvećih grčkih ostrva sukobljavaju se dva sveta – turistički i izbeglički.
Dok turisti opušteno šetaju pored mora i razgledaju ribarske brodiće, mestašcu od kamenih kuća ispod brda na čijem je vrhu zamak, u plićaku se igra grupa malih Avganistanaca koji su rizikovali život u prenatrpanom čamcu da bi došli do tog grčkog ostrva.
Lezbos, popularna turistička destinacija za Evropljane i Grke, našao se u centru imigrantske krize, a Grci su zabrinuti kako će se to odraziti na turističku sezonu, prenosi AP.
Desetine hiljada ljudi sa Bliskog istika, Afrike i pojedinih delova Azije stigle su ove godine do ostrva u na istoku Egejskog mora koristeći ih kao ulaz za kopnenu Grčku odakle nastoje da odu na sever u bogatije zemlje Evropske unije.
„Ovo je bas tužno. Srce mi se cepa zbog ljudi i dece koja su gladna,“ kazala je Mariana Kupres iz Danske američkoj agenciji. „S druge strane, ovo je moj odmor i to nije baš lepo za gledanje,“ dodala je ona.
Turizam je jedina grana koja uspešno radi u trenutku kada se Grcka bori sa finansijskom krizom i lokalno stanovništvo i funkcioneri su zabrinuti šta će se dogoditi ukoliko se broj imigranata bude povećavao.
„Stotine ljudi stižu svaki dan. Uskoro time neće moći da se upravlja,“ izjavio je Periklis Antoniou, šef Udruženja hotelijera Lesvos, što je alternativni transkripcija imena Lezbos.
„Leto će proći, a šteta za zemlju će biti ogromna,“ upozorio je on.
Gotovo polovina od 55,000 migranata koji su od početka ove godine stigli u Grčku iz Turske, došla je na Lezbos.
Prema podacima obalske straže, više od 25.000 ljudi se iskrcalo na severnoj i istočnoj obali ostrva što je za neverovatnih 620 odsto više nego prošle godine u isto vreme, prenosi AP navodeći da se tokom čitave 2014. godine na Lezbos iskrcalo 11,000 migranata.
Oni sa Lezbosa odlaze na kopno. Prošle nedelje oko 2.000 njih se ukrcalo na trajekte za kopno sa papirima koji im omogućavaju da ostanu u Grčkoj do šest meseci. Mnogi potom pokušavaju kreću put bogatijih zemalja EU, prelazeći peške preko granice sa Makedonijem ili pokušavajući da se ukrcaju u trajekte za Italiju.
Gradonačelnik Lezbosa Spiros Galinos je osnovao izbeglički kamp i apelovao na EU da pomogne. On je je pre nedelju mislio da je negativan uticaj migranata na turizam zasad ograničen i pohvalio se da luka više nije puna migranata i pocepanih gumenjaka.
„Danas je došao kruzer. Luka je čista, uspostavljen je red i može da primi goste,“ rekao je on prošle nedelje.
Međutim samo nekoliko dana kasnije, lokalni mediji su izvestili da je jedan kruzer odbio da pristane na Lezbosu i promenio kurs prema Lemnosu, zbog izbegličke krize.
Većina izbeglica stiže na Lezbos iz Turske a poreklom su iz Sirije, Iraka, Avganistana i nekih afričkih zemalja. Mnogi dolaze sa porodicama a među njima ima mnogo dece i beba.
Neki od njih su nezadovoljni uslovima na ostrvu i traže da ne budu stavljeni u „isti koš“ sa drugima.
Na stotine izbeglica iz Sirije i Iraka, među kojima je bilo i žena i dece, protestovalo je polovinom juna zahtevajući bolje uslove za život i ubrzanje procesa njihove registracije.Oni su zahtevali i da budu odvojeni od pridošlica iz Avganistana, a neposredan povod za to je bila tuča koja je izbila u jednom od kampova na ostrvu.
Prema navodima izbeglica, policija je intervenisala kada je izbila tuča i nasumice je tukla izbeglice iz obe grupe.
I dok se hotelijeri i lokalne vlasti razilaze kada je reč o razmerama negativnog uticaja izbeglica na turizam, svi se slažu da Lezbos ne može sam da se izbori sa problemom. „Niko nam ne pomaže,“ kaže Antonio.
„Ostavili su ostrvo sa par hiljada stanovnika da resava problem čitave Evropske unije.“
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com