Bliski istok suočen je sa jednom od najvećih geopolitičkih kriza poslednjih godina. Saudijska Arabija, Egipat, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su da prekidaju sve diplomatske odnose sa Katarom zbog podupiranja i finansiranja terorističkih grupa. Tvrde da Katarci već godinama podržavaju Muslimansko bratstvo, Islamsku državu i Al-Kaidu.
Zemlje koje su potpuno digle ruke od Katra dali su svojim državama 48 sati da napuste zemlju. U svakom slučaju, zemlje su odlučile da zatvore sve vazdušne, kopnene i morske granice sa superbogatom državom na arapskom poluostrvu.
Koje su moguće posledice te odluke? Država koja leži na nafti u svetu je poznata po čuvenoj aviokompaniji Katar Ervejz, svetski poznatoj medijskoj kući Al Džazira, ali i po sportskim dostignućima (pre svega dobijanju domaćinstva Svetskog fudbalskog prvenstva 2022. godine). Glavni grad Doha raste iz dana i dan i kao takav je postao meka stranim radnicima.
BBC piše da bi prvo mogao da ‘strada’ vazudšni promet. Etihad, Emirati, Er Arabia i Flaj Dubai su objavili da su suspendovali sve letove za Dohu. Gotovo sigurno je da će to uskoro napraviti i Edžipter i Gulf Er.
Dakle, već sada je sigurno da će u idućih nekoliko dana Doha izgubiti vezu sa gradovima kao što su Dubai, Abu Dabi, Rijad, Kairo… Osim toga, Katar je poznat kao mesto koje povezuje Evropu i Aziju, a s obzirom na to da će neke kompanije izbegavati vazdušni prostor izoliovane države, a čini se da Katar Ervejz neće moći da koristi prostore država koji su ih sankcionisali, to znači da će se rute drastično menjati.
– Ako u ovom trenutku putovanje do Evrope traje šest ili sedam sati, promenama ruta sada bi to moglo da traje i devet sati. Dakle, to će sigurno uticati na putnike i oni će u ovim okolnostima pokušati da pronađu neko novo rešenje – rekao je Ganem Nuseibeh, direktor kompanije Kornerston Global.
Drugi veliki problem za Katar mogla bi da bude – hrana. S obzirom na svoj položaj, u Kataru je gotovo nemoguće bilo šta uzgajati tako da su osuđeni na uvoz hrane. Svakodnevno stotinu kamiona prelaze granicu sa Saudijskom Arabijom, a od danas ta granica je – zatvorena. Računa se da čak 40 posto hrane koja ulazi u Katar ide preko te rute, a sada su Katarci osuđeni samo na ‘dostavu’ iz vazduha i preko mora.
– To znači rast cena i inflacija. Ovo će strašno pogoditi obične ljude – kaže gospodin Nuseibeh i upozorava na ozbiljne posledice.
– Ako se cene drastično povećaju, ljudi će prst krivice uperiti prema kraljevskoj porodici. A onda je sve moguće.
Oni siromašniji Katarci već u startu će biti praznijeg džepa. Naime, dosta ljudi svakodnevno odlazi po jeftinije namirnice u Saudijsku Arabiju, a od danas to više neće biti moguće.
Kao što je poznato, Katar bi 2022. trebalo da organizuje Svetsko fudbalsko prvenstvo. Između ostalog i zbog Mundijala, Doha je danas jedno veliko gradilište. Grade se stadioni, nova luka, bolnica, brojne zgrade. Svi ključni građevinski materijali dolaze brodovima, ali i preko kopnene granice sa Saudijskom Arabijom. Zatvaranjem te granice gotovo je sigurno da će doći do poskupljenja transporta, a samim tim i do probijanja rokova izgradnje. Katar je i danas suočen sa nestašicom građevinskog materijala, a prognoze za budućnost nisu svetle.
I za kraj, niko ne zna kakva je budućnost stranih državljana u Kataru. Na poluostrvu živi čak 180.000 Egipćana i pitanje je kakva ih sudbina čeka ako Al-Sisi naredi da napuste državu. Kad se tu zbroje radnici iz ostalih zemalja koje su nametnuli sankcije Kataru, onda ispada da Dohu čekaju jako teški dani.
Takođe, niko ne zna šta će biti sa američkom vojnom bazom Al Udeid u kojoj je oko 10.000 vojnika. Iran smatra da je za celu krizu na Bliskom istoku odgovoran Donald Tramp koji je nedavno u Rijadu ‘nahuškao’ Saudijce da okrenu leđa komšijama. Ipak, Amerikanci tvrde da to nije istina.
Američki državni sekretar Reks Tilerson i ministar odbrane Džim Matis u ponedeljak su otkrili kako nisu očekivali odluku nekih arapskih zemalja da prekinu diplomatske odnose sa Katarom. Takav prekid odnosa presedan je u Veću za saradnju Zalivskih zemalja, ekonomsku i političku uniju šest država arapskog poluostrva.
– Ne verujem da će to imati neki značajan, ako i bilo kakav uticaj, na zajedničku borbu protiv terorizma u regiji ili u svetu – poručio je Tilerson u Sidneju nakon susreta američkih i australijskih odbrambenih dužnika.
Tilerson je pozvao države iz Veća da reše svoje nesuglasice i izrazio spremnost Sjedinjenih Država da u tome posreduju, prenosi BBC.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com