Samit G 20 u Osaki verovatno će doneti privremeno zatišje u trgovinskom ratu SAD i Kine, ali to nikako neće rešiti njihove međusobne probleme, jer Vašington Kinu ne smatra partnerom, već svojim strateškim rivalom kojeg treba obuzdati.
Prethodnih 11 pokušaja da se pregovorima dođe do prekida trgovinskog rata između SAD i Kine nije dalo rezultat. Novi koji se očekuje na samitu grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta u Osaki mogao bi, prema nezvaničnim informacijama koje je objavio uticajni kineski poslovni dnevnik, „Saut Čajna moning post“, da uspostavi neku vrstu primirja u sve napetijim odnosima.
Ono što mediji kolokvijalno zovu trgovinskim ratom, a Kinezi pregovorima, prethodni put je početkom maja u Vašingtonu završeno neslavno. Pregovori su prekinuti pošto su Amerikanci optužili kinesku stranu da ne poštuje ono što je ranije dogovoreno, a Kinezi su uzvratili da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Usledilo je povećanje carina na 25 odsto za robu uvezenu iz Kine ukupno vrednu 200 milijardi dolara, podseća sagovornik Sputnjika, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Na to su Kinezi uzvratili povećanjem svojih uvoznih dažbina za američku robu vrednu 60 milijardi dolara i to povećanjem taksi, takođe na 25 odsto, pa je ukupna vrednost sve carinjene kineske robe dostigla 250 milijardi, a američke uvezene u Kinu 110 milijardi dolara.
Moguće primirje
„Kako stvari sada stoje, u subotu kada se budu sreli predsednici Si i Tramp na samitu u Osaki, dve delegacije će, kako se nagoveštava, izdati odvojena saopštenja koja će biti usklađena i na njima se radi. Ona bi trebalo da sadrže dogovor o daljim pregovorima. Ne zna se da li će to biti rok od šest meseci ili više, a da u međuvremenu neće biti nikakvog povećavanja carina“, kaže Korkodelović.
Drugim rečima, tokom primirja neće biti povećavanja carina, pa će biti stopiran i Trampov nalog da se i na preostalu robu koju SAD uvozi iz Kine, ukupno vrednu 300 milijardi dolara, uvedu carine od 25 odsto, čime bi, praktično, po toj stopi bio carinjen celokupan uvoz iz Kine vredan oko 530 milijardi dolara.
Međutim, Korkodelović podseća da je slično primirje između Trampa i Sija bilo dogovoreno na prošlom samitu G20 u Buenos Ajresu, u decembru prošle godine, ali Tramp nije izdržao da taj dogovor ne naruši. Dobar poznavalac odnosa dve ekonomske velesile nije optimista ni u ovom slučaju.
„Po svemu sudeći, doći će opet do takozvanog primirja u tom carinskom ratu, ali ni u kom slučaju to neće rešiti probleme koji postoje u ekonomskim i ukupnim odnosima između SAD i Kine. Vašington sve više smatra Kinu svojim strateškim rivalom i takmacem, a ne partnerom i počinje tako da se ponaša u nizu oblasti bilateralne saradnje“, kaže on.
Ono što ovu temu čini jednom od najosetljivijih i glavnih tema samita u Osaki, jeste naprosto to što od njenog ishoda zavisi međunarodna privreda.
Obim trgovinske razmene SAD i Kine je oko 750 milijardi dolara godišnje, a privreda te dve zemlje zajedno čini 40 odsto ukupnog društvenog proizvoda svih zemalja sveta. Pod uticajem njihovog trgovinskog rata, Svetska trgovinska organizacija i Svetska banka su smanjile projekciju privrednog rasta u svetu za ovu godinu sa prvobitnih 3,7 odsto na 2,6.
„Bela knjiga“
A sve je počelo pokušajem Trampa da protekcionističkim merama smanji trgovinski deficit koji Amerika ima u razmeni sa Kinom. Međutim, Peking je u proteklih mesec dana objavio dva dokumenta Državnog saveta i Ministarstva trgovine. U jednom od njih, „Beloj knjizi“, odgovornost je prebacio na Vašington, uz ocenu da „što im više ponudite, oni sve više traže“. U njima je relativizovano i pitanje američkog deficita i doveden u pitanje način njegovog obračuna.
„Kinezi kažu da taj deficit od 420 milijardi dolara po američkoj statistici, kada se sve pročisti sa ulascima i izlascima kapitala, sa repro materijalom koji je iz Japana, Koreje, sa Tajvana, koji se u Kini ugrađuje u proizvod koji se posle izvozi u Ameriku, u stvari iznosi samo 240 milijardi dolara“, ukazuje Korkodelović.
Navedeno je, takođe, da američke kompanije imaju značajne zarade na tržištu Kine, koja je danas najveće potrošačko društvo i da su imale promet od 700 milijardi dolara.
Kina ima značajan suficit u razmeni, ali američke firme u Kini imaju velike profite, tako da se ukazuje da je razmena na obostranu korist i da na deficit ne treba gledati samo kao na slabost, već kao na jedan od elemenata dopunjavanja dve privrede.
Opasnost za poslovne krugove u SAD
Kinezi su, kako je zaključeno u tim dokumentima, spremni na razgovore u svakom trenutku, ali ne žele da budu neravnopravan partner u tim pregovorima.
Otuda i uzdržanost Korkodelovića povodom predstojećeg susreta kineskog i američkog predsednika.
„Ovo što će se dogoditi u Osaki, biće najverovatnije samo jedno privremeno zatišje. Jer Trampove mere, a i ocene drugih kandidata u trci za američkog predsednika 2020. godine i sa republikanske i sa demokratske strane jesu da vrtoglavi uspon Kine predstavlja opasnost po Ameriku, za njih i njihove poslovne interese. Oni manje-više dele mišljenje da Kinu na neki način treba obuzdati“, kaže sagovornik Sputnjika.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com