Svetski lideri usvojili su danas, u Ujedinjenim nacijama, deklaraciju usmerenu na pružanje koordisanijeg i humanijeg odgovora na izbegličku krizu koja je prenapregla resurse i izazvala podele od Afrike do Evrope, javlja AP.
Pitanje šta raditi sa 65,3 miliona raseljenih koliko ih trenutno ima u svetu bilo je u fokusu Generalne skupštine UN koja je okupila lidere 193 države članice na prvom samitu posvećenom velikim kretanjima izbeglica i migranata.
„Današnji samit predstavlja značajan pomak u našim kolektivnim naporima da se uhvatimo u koštac sa izazovima ljudske mobilnosti“, rekao je generalni sekretar UN Ban Ki-mun.
On je dodao da će deklaracija značiti da „veći broj dece može da pohađa školu, veći broj radnika može bezbedno da traži posao u inostranstvu umesto da su prepušteni na milost i nemilost krijumčarima, i više ljudi će zaista moći da bira gde će otići kada okončamo rat“.
Deklaracija nije pravno obavezujuća i ne sadrži konkretne obaveze, ali poziva zemlje da štite ljudska prava izbeglica, pojačaju humanitarnu pomoć i povećaju obim naseljavanja izbeglica.
Ovaj dokument ima za svrhu da standardizuje odgovore na položaj izbeglica i pruži bolje obrazovanje i zaposlenje izbeglicama, a takođe ohrabruje naseljavanje i obuhvata planove za borbu protiv ksenofobije.
Deklaracija utire put pregovorima o obezbeđivanju smernica za ponašanje prema izbeglicama u „osetljivim situacijama“ i o traženju pravednije podele tereta u znak podrške izbeglicama u svetu.
„Gorka istina je da je ovaj samit sazvan zato što smo razočarali narod u Siriji koji odavno pati, a mi nismo zaustavili rat u samom začetku. Razočarali smo i druge u sada hroničnim zonama sukoba, iz istog razloga. Razočarali smo milione migranata koji zaslužuju daleko više od života obeleženog očajem od kolevke do groba“, rekao je visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad al-Husein.
On je pozdravio politički konsenzus postignut usvajanjem njujorške Deklaracije o migrantima i izbeglicama, ali je upozorio da ne treba biti samozadovoljan.
Kako je istakao, ksenofobija je glavni faktor koji je doprineo dosadašnjem neuspehu i naglasio da se „to može promeniti“.
Konkretniji napredak se očekuje na samitu koji je za sutra sazvao američki predsednik Barak Obama, gde se očekuje da će najmanje 45 zemalja dati obećanja u skladu sa ciljevima SAD vezanim za povećanje humanitarne pomoći za tri milijarde dolara, udvostručenje obima naseljavanja i veći pristup obrazovanja za milion mladih, kao i pristup zapošljavanju za još milion raseljenih.
Kako je najavila američka ambasadorka u UN Samanta Pauel, Obama će, pre tog samita, održati sastanak sa direktorima 50 kompanija o tome šta privatni sektor može da učini kako bi doprineo rešavanju izbegličkog problema, navodi američka agencije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com