Predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da Evropu vuče napred „avangarda zemalja“ koje žele da odu najdalje u povezivanju neće izazvati entuzijazam u mnogim državama centralne i istočne Evrope, odnosno među novim članicama, a na čelo opozicije će verovatno stati Poljska.
Makron je u obraćanju francuskim ambasadorima u Parizu rekao da želi Evropu „na novim osnovama i u više formata“. Dodao je da je Francuska već dala predloge svojim evropskim partnerima za jačanje ekonomske i monetarne integracije, i za ujednačavanje fiskalnih i socijalnih politika.
Viši naučni saradnik Evropskog instituta u okviru Ruske akademije nauka Pavel Kandelj u predlogu francuskog predsednika ne vidi nešto principijelno novo. Kandelj podseća da je sličnu ideju razvoja „Evrope u više brzina“ u martu ove godine predložio Žan-Pol Junker, predsednik Evropske komisije:
„Ovo nije predlog da se primeni nešto sasvim novo, iako bi ovakav pristup mogao da pomogne u situaciji kada EU čine i države koje ulaze u evrozonu i koje ne ulaze, i one koje jesu članice NATO-a i one koje nisu, pa i one koje jesu u okviru Šengenskog sporazuma i opet i one koje nisu. Dakle, vidimo da i sada već postoje različite grupe i kategorije zemalja unutar EU. Predlog Makrona i prethodno ideja Junkera, a koje pozdravljaju u Berlinu, u celini govori o tome da među zapadnoevropskim liderima, a najpre u Parizu i Berlinu, postoji namera da tekuća kriza EU bude rešena na ovaj način“, kaže Kandelj.
Makron je tokom obraćanja istakao da sadašnja situacija tera Evropljane da budu inovativni i dodao da oni koji žele da napreduju ne bi smeli biti usporavani od država koje žele da napreduju sporije. Francuski predsednik je istakao da bi Evropu trebalo napred da vuče „avangarda“ zemalja koje žele da „odu najdalje“ u povezivanju svojih ekonomija i politika.
Pavel Kandelj objašnjava da države koje bi trebalo da vuku napred možemo nazvati „avangardom“, ali da bi ovde zapravo to bile stare zemlje-članice:
„Istorija EU počela od sporazuma Francuske i Nemačke, kojima su se kasnije priključile zemlje Beneluksa, a potom i praktično cela zapadna Evropa. Tek kasnije je u vidu političke odluke rešeno da se EU širi na istok. Iz ove perspektive postavlja se pitanje da li je to širenje bila ispravna odluka“, navodi naš sagovornik.
Trebalo bi pomenuti i da je tokom svoje nedavne turneje po istočnoj Evropi francuski lider pozvao partnere da se ponovo uključe u „srce Evrope“ kao članice sa najviše volje. Međutim, Kandelj smatra da bi upravo nove članice, zemlje istočne i centralne Evrope, mogle da pokažu negodovanje kada se radi o razvoju u više brzina ili u različitim formatima:
„Razumljivo je da ovaj pristup neće izazvati entuzijazam u mnogim državama centralne i istočne Evrope, odnosno među novim članicama. Na čelo opozicije će najverovatnije stati Poljska, jer ona inače otvoreno pretenduje na mesto takozvanog lidera u istočnoj Evropi. Varšava će pokušati za sobom da povuče i ostale članice Višegradske grupe, ali mislim da će se već Česi usprotiviti i teško da će podržati Poljsku. Slovenija se takođe neće opirati stavovima Brisela. Zato može doći do određenih problema pri realizaciji ove Makronove, odnosno Junkerove ideje“, veruje ruski ekspert.
Francuski predsednik je ponovio da će Francuska i druge države tokom narednih meseci organizovati demokratske konvencije da bi sugrađanima približili ideju razvoja Evrope. Prema Makronu, za Francusku je Evropa mesto gde se stvara moć i gradi suverenitet, a centralnu ulogu ima francusko-nemački savez.
Komentarišući ove navode Makrona, Kandelj zaključuje da se u krajnjoj liniji može reći da je Makronovom izjavom označena namera zapadnoevropskih lidera. Naš sagovornik dodaje i da će budućnost pokazati da li će oni uspeti da ostvare taj unutarevropski dijalog, kao i da ne bi trebalo zaboraviti da upravo ove zapadnoevropske države, odnosno stare članice, zapravo i najviše pune budžet EU.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com