Arktiฤki region mogao bi da se pretvori u zonu โvojne napetosti i konkurencijeโ zbog pogorลกanja odnosa Vaลกingtona i Moskve, navodi se u izveลกtaju istraลพivaฤkog centra Kongresa SAD. U dokumentu, u koji je RT imao uvid, izraลพena je zabrinutost zbog jaฤanja pozicije Rusije na Arktiku.
Autori govore o potrebi ลกirenja prisustva ameriฤkih Oruลพanih snaga radi โzaลกtite interesa u regionuโ. Konkretno, Pentagon namerava da narednih godina povecฬa broj vojnika koji su obuฤeni u arktiฤkim uslovima.
Ranije je NATO priznao da zemlje-ฤlanice Alijanse zaostaju za Rusijom na Arktiku. Meฤutim, eksperti sumnjaju da cฬe SAD mocฬi da se takmiฤe sa Rusijom u ovoj oblasti.
โNastavak napetosti u odnosima sa Rusijom posle prisajedinjenja Krima, marta 2014. godine, i znaฤajan rast ruskog vojnog potencijala i operacija na Arktiku poslednjih godina zabrinjavaju posmatraฤe da cฬe region ponovo postati platforma za vojnu napetost i konkurenciju, a izaziva i brigu da li SAD imaju dovoljno vojnih resursa da zaลกtite svoje interese u regionuโ, navodi se u izveลกtaju.
U dokumentu se dodaje da Arktik, zbog ubrzanog otapanja leda u regionu, postaje sve znaฤajniji za Pentagon, jer to โotvara velike mogucฬnosti za ameriฤku flotuโ. Sada na Arktiku SAD uglavnom koriste podmornice zbog gustog ledenog pokrivaฤa, a zbog otapanja bi bilo omogucฬeno i koriลกcฬenje povrลกinskih brodova, ukljuฤujucฬi i onih za prebacivanje vojske.
โArktiฤki region ponovo privlaฤi paลพnju ameriฤkih Oruลพanih snaga (i ameriฤkih specijalnih sluลพbi). Ovo je posebno vaลพno za mornaricu i obalsku straลพu, za koje smanjenje arktiฤkog ledenog pokrivaฤa otvara potencijalna nova podruฤja za rad povrลกinskih brodova. Ratno vazduhoplovstvo, kopnena vojska i morska peลกadija SAD takoฤe poฤinju da posvecฬuju viลกe paลพnje operacijama na Arktikuโ, navode ameriฤki analitiฤari.
Autori dokumenta ukazuju i da je taj region ranije bio โarena vojnog rivalstvaโ izmeฤu Sovejtskog Saveza i SAD, gde su drลพave razmeลกtale nuklearne podmornice i avijaciju, ali da je raspadom SSSR-a Arktik za Pentagon izgubio nekadaลกnji znaฤaj. Meฤutim, posle โpovratka Rusijeโ u region, Vaลกington je reลกio da tamo ojaฤa svoje pozicije.
Kanada i zemlje Severne Evrope vecฬ povecฬavaju svoje vojno prisustvo u regionu ili cฬe ga povecฬati, dodaje se u izveลกtaju. U vezi sa tim, naglaลกeno je da je ลกirenje prisustva ameriฤkih Oruลพanih snaga na Arktiku vaลพan pravac za Pentagon.
Meฤutim, ruski eksperti smatraju da su SAD vecฬ zakasnile sa jaฤanjem svog prisustva na Arktiku, a โza Rusijom kaskaju desetak godinaโ. Prema njihovim reฤima, Pentagon cฬe stvoriti specijalne snage, ulagacฬe veliki novac u svoju ledolomaฤku flotu i vojne jedinice, ali teลกko da cฬe mocฬi da stigne Rusiju koja โapsolutno dominiraโ tim regionom.
Direktor Instituta za savremeni drลพavni razvoj Dmitrij Solonikov smatra da je taj region vecฬ srediลกte ozbiljne konfrotacije, a da cฬe ti procesi samo rasti.
โSAD su vecฬ objavile da su ozbiljno zainteresovane za Severni morski put. Oni govore da on ne treba iskljuฤivo da pripada Rusiji, a da koridor treba da bude otvoren za ฤitavu meฤunarodnu zajednicu. Ako ฤitamo izmeฤu redova, to znaฤi da treba da bude pod kontrolom SAD. To je nastavak stare teme: navodno, Rusija ne vlada zakonito rudnim bogatstvima na svojoj teritoriji i bilo bi dobro da ih preda pod kontrolu meฤunarodne zajednice, a arktiฤka teritorija treba da bude otvorena i slobodna za sve zemlje. Ovakve izjave stalno sluลกamo, a njih prate i strateลกki ciljevi, potkrepljeni odreฤenim vojnim mogucฬnostima. U ovoj situaciji to su vojne mogucฬnosti NATO-a, s jedne strane, i Rusije, s druge. Postoji i Kina, koja takoฤe pokazuje interesovanje za arktiฤki region i pokuลกava da bude deo toga. To jest, tenzije o Arktiku rastu svakog dana pred naลกim oฤima. U tom smislu, rusko prisustvo na Arktiku, ukljuฤujucฬi i vojno, u potpunosti je opravdano. Rusija mora da brani svoje intereseโ, rekao je Solonikov za Sputnjik.
Rusija je poslednjih godina preduzela niz mera za zaลกtitu sopstvenih interesa u arktiฤkom regionu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je joลก 2014. godine naloลพio Ministarstvu odbrane da stvori na Arktiku jedinstveni sistem baziranja povrลกinskih brodova i podmornica nove generacije, ojaฤa granice i formira novo drลพavno telo koje cฬe sprovoditi politiku RF u tom strateลกki vaลพnom regionu. Iste godine formirana je Objedinjena strateลกka komanda โSeverโ sa ลกtabom u Severomorsku, koja se bavi zaลกtitom ekonomskih interesa Rusije na Arktiku.
Glavni zadaci Moskve bili su obnova vojnih aerodroma, izgraฤenih u sovjetsko doba, jaฤanje snaga protivvazduลกne odbrane i povecฬanje broja brodova u regionu.
Danas, Severna flota ima 41 podmornicu i 38 povrลกinskih brodova, ukljuฤujucฬi i teลกku krstaricu โ โAdmiral Kuznjecovโ. Flota se sastoji od osam podmornica sa balistiฤkim raketama. Osim toga, planirano je da ove godine bude formirana i nova divizija PVO.
Rusija tamo sprovodi vojne veลพbe, jaฤa vojno prisustvo, a takoฤe poฤinje i ozbiljan razvoj Severnog morskog puta kao vaลพne logistiฤke arterije u tom regionu.
Eksperti naglaลกavaju da je Arktik interesantan, pre svega zbog svojih prirodnih resursa i mogucฬnosti transporta robe preko Severnog morskog puta. Prema raznim procenama, u regionu je koncentrisano oko 25 odsto svetskih rezervi ugljovodonika.
Analitiฤari navode da arktiฤki epikontinentalni pojas ima ogromne rezerve prirodnih resursa, a da su prirodna bogatstva, posebno ugljovodonika, danas najvaลพniji faktor rata, koje SAD raspiruju ลกirom sveta. Zbog toga je, kako istiฤu, kontrola nad tim prirodnim resursima kljuฤna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com