Poslednji telefonski razgovor predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, pokazuje da dijalog dve zemlje ne tapka u mestu što uliva izvesni oprezni optimizam, ali je do eventualne relaksacije odnosa između Vašingtona i Moskve još daleko, smatraju stručnjaci.
Tenzije u rusko-američkim odnosima postale su kočnica u spoljnoj politici Vašingtona, američka administracija bez Rusije više nije u stanju da rešava goruće međunarodne probleme, s obzirom na to da je Rusija postala nezaobilazan faktor u rešavanju brojnih pitanja, počev od Bliskog istoka, preko Ukrajine, ali i borbe protiv terorizma, tvrdi bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.
On navodi i da razgovor Putina i Trampa uliva nadu da će do njihovog sastanka konačno i doći.
„Tramp je svoja predizborna obećanja temeljio na tome da će sa Putinom odmah nakon dolaska na vlast uspostaviti tesne odnose, sresti se, razgovarati i rešavati svetska pitanja. Međutim, snažni unutrašnji pritisci i udari sputali su ga u toj nameri. To je jedina kockica u tom spoljnopolitičkom mozaiku koja nedostaje Vašingtonu“, ističe Đukić.
Stoga, kako dodaje, susret dvojice lidera, koji bi mogao da bude održan tokom samita G20 7. i 8. jula u Hamburgu, bio bi od izuzetnog značaja sa ceo svet.
Da su dvojica lidera spremna za susret u Hamburgu potvrdio je i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. „Obojica predsednika izjasnila su se u korist organizovanja bilateralnog susreta, vreme je da se on već održi, a kao moguća šansa pomenut je Hamburg“, rekao je Ušakov.
Sa druge strane, ruski politički analitičar Aleksej Panjin nije toliko optimističan. On tvrdi da to što ovog puta nije bilo nikakvih detalja o telefonskom razgovoru, pokazuje da ne bi trebalo očekivati nikakav konkretan napredak u odnosima Moskve i Vašingtona.
„Izuzetno je puno vremena neophodno posvetiti samo nabrajanju svih problema koji realno postoje između SAD i Rusije. Stoga, za tako kratko vreme nije bilo moguće zauzeti neki konkretan zajednički stav, posebno ako se uzme u obzir da je Trampova pozicija sklop spoljnih i unutrašnjih uticaja. Sa druge strane, Putinov stav je prilično jasan. Mislim da je jedino što možemo reći da je ovaj razgovor više bio pokušaj da se stavovi dvojice lidera sinhronizuju“, ističe on.
Panjin navodi i da Sirija predstavlja jednu od retkih tačaka gde se interesi Rusije i SAD presecaju, stoga je i toliko vremena u telefonskom razgovoru Trampa i Putina bilo posvećeno upravo toj temi.
Međutim, dodaje on, problem je što na Bliskom istoku u celini, bez dijaloga među samim etničkim i religioznim grupama, u principu ne bi trebalo očekivati bilo kakvo konkretno rešenje, a do tog dijaloga ne dolazi jer svaka strana u tom konfliktu smatra da je jedino ona u pravu.
„Iz tog razlog, nažalost, šta god da se dogovore veliki igrači, teško da će biti mira dok se lokalno stanovništvo međusobno ne dogovori“, zaključuje Panjin.
Prema rečima američkog državnog sekretara Reksa Tilersona, SAD i Rusija dogovorili su se da obnovu odnosa započnu zajedničkim radom na rešenju sirijskog sukoba. Razgovor Putina i Trampa je prokomentarisao i predsednik Odbora za međunarodne poslove ruskog Saveta Federacije Konstantin Kosačov koji je rekao da su u borbi protiv terorizma i u obuzdavanju raketno-nuklearnog programa Severne Koreje, Rusija i Amerika zaista potrebne jedna drugoj.
„Treći kontakt dvojice predsednika potvrdio je da rusko-američki dijalog ne stoji u mestu, da su za njegov razvoj zainteresovane obe strane, i da on može da se odvija samo na ravnopravnoj osnovi“, rekao je ruski senator.
(Sputnik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com