Lud je ko negira holokaust i lud je onaj ko negira fojbe. To je neprijatelj kog treba suzbiti kao i indiferentnost, nasilje i neznanje, kazao je čelnik italijanske Lige Mateo Salvini na margini postavljanja venca kod fojbe u Monrupinu pored Trsta, na Dan sećanja na italijanske žrtve koje su proganjali i u krške jame bacali Titovi partizani.
Venci su položeni i na fojbu u Bazovici, takođe u blizini Trsta, gde su, osim Salvinija, bili i Mauricio Gaspari kao predstavnik Senata, ministar za odnose s parlamentom Federiko D’Inka, čelnica stranke Italijanska braća Đorđa Meloni.
Kasnije je u Senatu održana komemoracija kojoj su uz predsednicu Senata Elisabetu Kastelati prisustvovali i predsednik Zastupničkog doma Roberto Fiko i premijer Đuzepe Konte.
Salvini je objavom na Tviteru odao “počast mučenicima fojbi, hiljadama muškaraca, žena i dece koje su komunisti masakrirali, kako je rekao, samo zato što su bili Italijani”.
Salvini je preko društvenih mreža napisao i da bi Dan sećanja trebalo da ujedini celu zemlju u sjećanju na „pravo etničko čišćenje koje su sproveli slovenski komunisti, i ne samo oni.”
– Potrebno je sećati se tih događaja iz prošlosti kako se u budućnosti više ne bi dogodilo takvo zverstvo – poručio je Salvini i dodao da je žalosno što ima još onih koji smatraju da postoje mrtvi prvog reda i mrtvi drugog reda, po kojima su ti “Italijani malo manje mrtvi jer su ih ubili komunisti”.
I ministar spoljnih poslova Luiđi di Mjo na Fejsnuku je poručio da su “predugo bili zaboravljeni oni ubijeni i bačeni u krške jame, fojbe, simbol terora, ubijeni u logorima ili primorani na egzodus”. Mnoge italijanske civile u Furlaniji-Julijskoj krajini, Kvarneru i Dalmaciji “eliminisale su jugoslavenske milicije posle Drugog svetskog rata”. Di Majo poziva da se ne zaborave ti događaji koje treba pretvoriti u učenje i veličanje vrednosti mira.
Na ovogodišnji Dan sećanja, ustanovljen odlukom parlamenta 2004., politički čelnici uglavnom su se okomili na one koji su negirali tragična stradanja Italijana, a takvih je u Italiji bilo mnogo. Bilo je i onih koji nisu želeli da pomognu italijanskim izbjeglicama, nazivali su ih fašistima i govorili im da se vrate odakle su došli u Italiju.
Nakon što su bili proterani iz tadašnje komunističke Jugoslavije, Italijani su i u Italiji godinama živeli u posebnim kampovima, zanemarivani, pa i vređani. Danom sećanja nastoji se da se ta nepravda ispravi, a Đorđa Meloni traži i da se oduzme odlikovanje koje je Italija svojevremeno dala Titu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com