Tokio spreman za najgoru prirodnu katastrofu u istoriji

Dan X je manga odnosno strip crteลพ iz priruฤnika koji je tokijska vlada distribuirala graฤ‘anima sa taฤnim upustvima ลกta da rade i kako da postupaju u sluฤaju velikog zemljotresa koji se iลกฤekuje i biฤ‡e to, kako se predviฤ‘a, najteลพi dogaฤ‘aj od vremena Drugog svetskog rata. Mogu li reลกenja visoke tehnologije da spasu Tokio?

Svakog dana, u 17 sati neลพna melodija deฤje pesme Jujake Kojake ฤuje se ลกirom tokijske opลกtine Minato sa viลกe stotina zvuฤnika u ลกkolama i parkovima ลกirom ovog grada od 37 miliona ljudi.

Dnevni dลพingl ne najavljuje samo dolazak veฤeri. To je test sistem koji je projektovan da spasi stanovnike Tokija od neฤeg ลกto bi moglo biti najgora prirodna katastrofa zabeleลพena u ljudskoj istoriji: zemljotres koji ฤ‡e pogoditi centar najnaseljenijeg grada na planeti.

Poslednji veliki zemljotres koji je pogodio Tokio bio je 1923. godine. Struฤnjaci procenjuju da do narednog treba da proฤ‘e otprilike jedan vek, pa su predviฤ‘anja da postoji 70 odsto ลกansi da zemljotres jaฤine sedam stepeni Rihterove skale pogodi Tokio pre 2050. Viลกe se ne postavlja pitanje ลกta ako, niti da li ฤ‡e biti zemljotresa.

Udar ฤ‡e, kako se procenjuje, biti razarajuฤ‡i. Prema zvaniฤnim procenama, zemljotres jaฤine 7.3 stepena sa epicentrom na severnom tokijskom zalivu mogao bi ubiti 9.700 ljudi i raniti gotovo 150.000.

Vrhunac bi bila evakuacija 3.39 miliona dan nakon katastrofe, sa joลก 5.2 miliona zatrpanih dok bi, kako se oฤekuje, viลกe od 300.000 zgrada mogao uniลกtiti sam zemljotres ili naknadni poลพari. Bio bi to najopasniji dogaฤ‘aj sa kojim bi se suoฤio Tokio od ameriฤkog bombardovanja u proleฤ‡e 1945. kada je ubijeno 100.000 ljudi, a sravnjeno sa zemljom 267.000 zgrada.

Kada je bio zemljotres Veliki Kanto jaฤine 7.9 stepeni sa epicentrom ispod ostrva Oลกima, oko 100 kilometara juลพno od centra Tokija, 1. septembra 1923. sruลกeno je nekoliko hiljada zgrada.

Ukupan broj ลพrtava procenjen je na 105.000 ลกirom Tokija i susednom luฤkom gradu Jokohami, iako neki izveลกtaji ukazuju da su brojke veฤ‡e. U haotiฤnim scenama nakon katastrofe, laลพne glasine o โ€žkorejskoj pobuniโ€œ i navodnom trovanju bunara dovele su do nasilja protiv Korejaca sa smrtnim ลพrtvama.

Tokio je proลกao dug put od 1923. godine. Ako je neki grad spreman za zemljotres, onda je to ovaj, kaลพu struฤnjaci. Visokotehnoloลกki neboderi su dizajnirani da se njiลกu, parkovi imaju skrivene sanitarne toalete i klupe koje se pretvaraju u ลกporete, a grad ima najvecฬu vatrogasnu jedinicu na svetu, posebno obuฤenu da spreฤi vrstu poลพara koji se ลกiri nakon zemljotresa.

S obzirom na to da Tokio prima milione turista godiลกnje, a oฤekuju ih joลก milion za Svetski kup u ragbiju ove godine i Olimpijske igre 2020, grad je obuฤen za paniku u sluฤaju katastrofe.

โ€žJapan je poznat u svetu po svojoj otpornoj infrastrukturi i seizmiฤkim tehnologijama. Ako pogledate u tokijske nebodere, neverovatno je koliko je tehnologija napredna, pogotovo seizmiฤka otpornost โ€“ ali mene brine spremnost na nivou zajednice i pojedincaโ€, kaลพe Robin Takaลกi Luis, struฤnjak za pripremu i reagovanje u katastrofama.

โ€žU sluฤaju velikog zemljotresa ovde bilo bi znaฤajne ลกtete na kritiฤnoj infrastrukturi kao ลกto su struja, gas, vodaโ€œ, kaลพe Luis.

Plan vlade u Tokiju je da, nakon novog velikog potresa, povrati struju za nedelju dana, snabdevanje vodom za mesec dana i gas u roku od dva meseca.

Graฤ‘ani Tokija su savetovani da obezbede nameลกtaj uz zid pomocฬu konzola u obliku slova L, i postave klinove ispod nestabilnih ormara i jastuฤicฬe protiv klizanja na nogare stolica i stolova.

Tokijcima se takoฤ‘e savetuje da uvek ฤuvaju dodatnu konzerviranu hranu i flaลกiranu vodu, kao i komplete hitne pomocฬi sa baterijskim lampama, radiom i medicinskim potrepลกtinama. Prodavnice prodaju โ€žtorbe za fizioloลกke nuลพdeโ€œ koje se mogu priฤvrstiti na standardne kucฬne toalete kada se prekine dovod vode.

Graฤ‘ani su uveลพbani i da se sklone ispod stola ili da drลพe jastuke na glavama kako bi se odbranili od padajuฤ‡ih predmeta. Ipak, milioni ljudi, mogli bi se zateฤ‡i u podzemnim ลพeleznicama kada doฤ‘e do zemljotresa. Iz Tokijskog Metroa poruฤuju da je njihova instrastruktura seizmiฤki ojaฤana kao i da ลพeleznica u ovakvim stuacijama ima sisteme za hitno zaustavljanje. Putnicima se savetuje da se ฤvrsto drลพe za rukohvate i pojaseve.

Gradska vlada je uvela viลกejeziฤne aplikacije za mobilne telefone kako bi pomogla svojim inostranim stanovnicima da shvate ลกta da rade u sluฤaju zemljotresa, a tokijske opลกtine su poฤele da pozivaju stanovnike roฤ‘ene u inostranstvu da pohaฤ‘aju praktiฤnu obuku.

Japan je trusno podruฤje โ€“ zemljotresi, cunamiji i tajfuni ga redovno pogaฤ‘aju. Naoลกi Hirata, profesor seizmologije na Institutu za istraลพivanja pri Univerzitetu Tokio, kaลพe da je grad naroฤito riziฤan zbog dve okeanske ploฤe koje se guraju prema podruฤju โ€“ i zato ลกto Tokijo leลพi na ravnici Kanto, to je geoloลกka formacija koja se lako uzdrma.

ล kole i kompanije obiฤno imaju veลพbe za sluฤaj vanrednih opasnosti 1. septembra, na godiลกnjicu zemljotresa iz 1923. poznat kao Dan prevencije od katastrofe. Tokijska vlada objavila je i priruฤnik od 338 strana pod nazivom โ€žBudimo pripremljeniโ€œ, u kojem se navodi ลกta ljudi da oฤekuju od raznih katastrofa i kako da umanje rizik.

Priruฤnik je distribuiran na adrese sedam miliona vlasnika stanova i preveden na viลกe jezika. Priruฤnik ukljuฤuje i kratke manga odnosno strip crteลพe pod nazivom Tokio โ€žDan Xโ€œ uz poruku: โ€žOvo nije priฤa ลกta ako. U bliskoj buducฬnosti, ova priฤa cฬe sigurno postati stvarnostโ€œ.

Grad takoฤ‘e stalno radi na poboljลกanju i sreฤ‘ivanju svoje infrastrukture. Iako ima imidลพ metropole sa vrtoglavo modernim neboderima, struฤnjaci su zabrinuti za tradicionalne gradske drvene kuฤ‡e gde bi poลพar mogao brzo i lako da se proลกiri.

โ€žI dalje imamo drvene kuฤ‡e koncentrisane na 13.000 hektara zemljiลกta koje ฤine oko sedam odsto oblasti prefekture Tokijaโ€œ, kaลพe Nobutada Tominaga, zvaniฤnik iz gradskg biroa za razvoj.

Jedan nedavno zavrลกeni projekat ukljuฤuje postavljanje ลกiroke peลกaฤke zone kao pomoฤ‡ ukoliko izbije poลพar u starijem predgraฤ‘u Nakanobu.

Gradske vlasti odabrale su 3.000 ลกkola, gradskih cenatra i drugih javnih postrojenja da deluju kao centri za evakuaciju u sluฤaju velike katastrofe, a postoji i oko 1.200 centara za ljude kojima je potrebna specijalna nega.

U sluฤaju katastrofe, predviฤ‘eno je da se poklopci na ลกahtovima na ulicama uklone i preko njih se postavljaju specijalna sediลกta i ลกatori privatnosti, pretvarajucฬi ih u nuลพnike. Klupe se, u meฤ‘uvremenu, mogu pretvoriti u ลกtednjake.

Iako je epicentar zemljotresa iz 2011. bio oko 370 kilometara udaljen od Tokija, grad je dobro osetio potres โ€“ neboderi su se ljuljali kao drvecฬe na povetarcu. Iako to ljuljanje izaziva nelagodu za one koje se u tom trenutku nalaze u zgradi, zgrade su upravo projektovane da se savijaju umesto da pucaju.

Standardi nacionalnog zakona o graฤ‘evinarstvu su takvi da postoji โ€žmala opasnostโ€œ od ลกtete u sluฤaju zemljotresa srednje veliฤine i da โ€œzgrada ne sme biti podloลพna kolapsu u sluฤaju velikog zemljotresaโ€.

Zgrade viลกe od 60 metara moraju procฬi naprednu strukturalnu analizu kao deo stroลพih procesa odobravanja. Noviji neboderi u Tokiju imaju niz anti-seizmiฤkih ureฤ‘aja, ukljuฤujucฬi velike โ€žamortizereโ€œ koji deluju kao klatno i suprotstavljaju se potresnim talasima, poput amortizera. Lebdenje je potpomognuto gumenim jastuฤicฬima ili bazama ispunjenim teฤnoลกcฬu.

Zemlja je takoฤ‘e nauฤila lekcije iz proลกlih katastrofa. U zemljotresu u Kobeu 1995. vecฬina sruลกenih struktura je izgraฤ‘ena pre nego ลกto su 1981. uvedeni stroลพiji standardi. Gotovo devet od 10 zgrada u Tokiju odgovaraju savremenim anti-seizmiฤkim standardima, pokazuje studija sa Univerziteta u Tokiju.

Grad je takoฤ‘e pokrenuo projekte za smanjenje rizika od drugih prirodnih opasnosti, kao ลกto su poplave i oluje. To ukljuฤuje brane i nasipe za zaลกtitu istoฤnih ravnica i poboljลกane reฤne i odvodne kanale u centralnom podruฤju.

Kada je tajfun Kiti u avgustu 1949. izazvao olujni talas od 3,15 metara poplavljeno je 137,878 kucฬa, dok u naletu tajfuna Lan oktobra 2017,ย  iako su bili olujni talasi od skoro tri metra, nijedna kucฬa nije poplavljena.

(Ivana ล undiฤ‡ Mihoviloviฤ‡, Danas)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com