Novi predsednik SAD Donald Tramp neće biti zainteresovan za Zapadni Balkan, a moguće je čak i potpuno povlačenje američkih trupa iz tog regiona, ocenjuje za „Dojče vele“ nemački politikolog i istoričar Zibo Jansen.
Na pitanje „može li onda da se dogodi da Tramp Zapadni Balkan potpuno prepusti Putinu“, Jansen kaže da misli da će se „on (Tramp) iz tih pitanja potpuno povući“.
„On će to proglasiti evropskim pitanjem, a s obzirom na to da Evropljani i sami u tome nisu jedinstveni – recimo, Kosovo nisu priznale sve članice EU – to će, prema mom mišljenju, vrlo jasno ići u pravcu da će Rusija faktički tamo igrati ubuduće vrlo jaku ulogu ili imati uticaj“, rekao je Jansen.
Nemački stručnjak ocenjuje da je „sigurno opravdan“ strah u Prištini da bi moglo da dođe do podele Kosova.
„Njima je predsednik Srbije indirektno zapretio ratom. Kosovsko rukovodstvo, moramo biti fer i to takođe reći, takođe je ratoborno reagovalo. Na obe strane, dakle, imamo malo toga da vidimo što ide u prilog popuštanju napetosti. Verujem da je to za obe strane i dalje veoma odlučujuće pitanje“, rekao je Jansen.
On navodi da „kosovski Albanci žele celo Kosovo, a Srbi ne žele da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i žele vlast bar nad severnim delom“ .
„Tu ima mnogo potencijala za konflikt. To je trenutno sprečeno time što su tamo međunarodne trupe. Ali ako bi se one povukle – zašta naravno uvek postoji mogućnost, da recimo SAD kažu da povlače svoj kontigent – onda je pitanje da li bi Evropljani imali volje i da li su u situaciji da tamo zaista masovno stacioniraju trupe što bi onda na kraju sprečilo konflikt“, kazao je Jansen.
Predavač na Institutu za Anglo-američku istoriju na Univerzitetu u Kelnu i član Kelnskog foruma za međunarodne odnose i bezbednosnu politiku je na pitanje nemačkog međunarodnog radija zašto je baš sada odlazeća administracija u Vašingtonu uvela sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, odgovara da je „to dobro pitanje“ i da se „sigurno čekalo da bi se videlo kako će se situacija razvijati“.
Želelo se da se Dodiku pruži šansa da se možda malo povuče, ali on to nije učinio, zbog čega je odluka bila da se „pokažu zubi“ da ne bi ispali smesni.
Upitan da li je moguće da administracija Donalda Trampa ukine te sankcije, Jansen kaže da je to „to vrlo važno pitanje“, ali da u ovom trenutku ne želi da se izjašnjava.
„Mogu da zamislim, s obzirom na to da Rusija osuđuje te sankcije, da Tramp zaista, ako želi nagodbu sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom, u najmanju ruku neće da sledi te sankcije“, rekao je nemački stručnjak.
On tvrdi da „postoji više načina“ i dodaje da „sankcije ne moraju da budu ukinute, one jednostavno ne moraju da se sprovode“.
„Ne znam u kojem će pravcu to da ide, ali mogu da zamislim da je moguće da Tramp to uradi kao jedan od koraka na Balkanu“, kazao je Jansen.
Upitan o Zapadnom Balkanu kao „regionu u kojem su interesi Rusije i SAD često međusobno suprotstavljeni“ i „šta može da se očekuje u tom regionu od Trampovog mandata, a naročito u svetlu budućih odnosa između Putina i Trampa“, Jansen odgovara da „na Balkanu još uvek imamo manje ili više izražene stare nacionalističke režime koji su, nakon raspada Jugoslavije, tamo u osnovi vodili glavnu reč“.
„Na to nas je vrlo jasno podsetio konflikt od pre nekoliko dana na Kosovu sa srpskim vozom i na drugoj strani reakcija kosovski Albanaca. Tu je još i situacija u samoj Bosni i Hercegovini sa Republikom Srpskom, a delimično i u Hrvatskoj. Do sada je uvek bilo tako da su Zapad i SAD govorili: Mi želimo da se taj konflikt dugoročno mirno okonča i da se u pravom smislu reči pobrinemo za političku ravnotežu“, rekao je Jansen.
On se boji da se „sada, sa Putinom koji ima vrlo jasno interes da ojača Srbe, i na drugoj strani s Trampom, tamo zaista ponovo stvara neravnoteža, da bi jednostrano na kraju Srbi tamo mogli da zaoštre ton“.
Jansen tvrdi da je proširenje NATO za Trampa „drugorazredno i trećerazredno pitanje, a bez SAD tamo, prema mom mišljenju, neće biti bitnih bezbednosno-političkih pomaka“.
„SAD su uvek bile veoma važan deo u NATO i ako se one sada povuku, ili delimično povuku, onda Savez, s jedne strane, vrlo jasno gubi na značaju, a s druge – sva proširenja su dovedena u pitanje. A to je, vrlo jasno, uspeh za Putina“, smatra Jansen.
Tvrdi da je „razgovarao sa mnogim ljudima na Balkanu, u Sarajevu, na Kosovu“, i da mu „svi jednoglasno kažu da bi u naredne tri do četiri godine mogao da izbije oružani konflikt, ukoliko Zapad ne pokuša da tamo podrži demokratsko, civilno društvo“.
„A ja to u ovom trenutku, sa izolacionističkim tendencijama Donalda Trampa, ne vidim“, dodao je.
Upitan da li „očekuje zaista da bi Tramp mogao da donese i odluku o povlačenju američkih trupa“, Jansen odgovara potvrdno i kaže da „to zaista očekuje“.
„Polazim od toga da će se to dogoditi. Sada naravno postoji zaobilazni put – moram da budem fer i da kažem i to da novi američki ministar odbrane (Džejms) Matis važi kao vrlo veliki zagovornik NATO i on je sam bio general Alijanse. I mislim da se, dok je on na toj funkciji, tamo može postići bar delimični uspeh, a to je da ne budu povučeni svi vojnici, dakle ne sve trupe“, rekao je Jansen.
Nemački stručnjak ocenjuje da je „pitanje koliko dugo on (Matis) može da se bori protiv Trampovih saveznika u Beloj kući i pojedinačnim ministarstvima“.
„Ali srednjoročno gledano, polazim od toga da će trupe biti povučene“, rekao je Jansen.
On smatra da bi to „bio katastrofalan scenario i za Evropsku uniju i to zbog toga što bi Balkan bio prepušten sam sebi“.
Verujem da te zemlje više od dvadeset godina nakon Dejtonskog sporazuma i 17-18 godina nakon rata Kosovskog rata, nisu u situaciji da imaju civilno-demokratske strukture i nisu u stanju da njima samostalno upravljaju. Zbog toga Zapad tu mora da pomogne. S tim ciljem, Zapad mora još više da pojača pomoć u smislu demokratskog razvoja“, naveo je Jansen.
Kaže da je „ako sve to izostane, situacija crna“.
Za Evropsku uniju će to biti veoma veliki problem iz jednostavnog razloga što verujem da EU, zbog sopstvene unutrašnje krize, nije u stanju da pitanje Balkana sama i suvereno reši. To će biti veoma teško za Evropsku uniju“, zaključio je Jansen u razgovoru za „Dojče vele“.
Na pitanje šta konkretno očekujete kada je reč o transatlantskim odnosima“ nakon sutrašnje inauguracije Trampa i njegovog preuzimanja vlasti u SAD, Jansen je naveo da „postoje tri tačke za koje smatram da su naročito kritične“.
Jedna je naravno ekonomija. Svetska ekonomija suštinski se bazira na slobodnoj trgovini, a slobodna trgovina između Evropske unije i SAD je pritom veoma važan aspekt. Donald Tramp to očigledno želi radikalno da ograniči, a to znači da bi iz toga mogao da se izrodi trgovinski rat između EU i SAD“, ocenio je Jansen.
Druga tačka njemu je to što „Tramp, za razliku od predsednika (Baraka) Obame i ministra spoljnih poslova Džona Kerija, nema interes u tome da EU bude ojačana, da EU bude u situaciji da bolje izlazi na kraj sa njenim političkim problemima“.
„Naprotiv, on želi da oslabi Evropsku uniju, on takoreći želi da destabilizuje EU i to očigledno u saradnji sa Vladimirom Putinom koji sledi slične interese tako što recimo finansijski pomaže sve moguće desnopopulističke, desnoradikalne stranke u Evropi“, tvrdi Jansen.
On veruje da „tu stvara nova osovina, ali ona koja nama Evropljanima ne može da bude na srcu jer smo mi tu praktično u sendviču“.
Treća tačka, koju u tom kontekstu još moram da navedem, jeste, naravno, NATO. On je vrlo jasno rekao da je NATO zastareo, a to za istočnoevropske zemlje, koje su se često snažno oslanjale na NATO, nije dobra vest“, rekao je nemački stručnjak.
Upitan o odnosu Putin-Tramp, Jansen kaže da „generalno gledano, naravno da je dobro da dođe do popuštanja napetosti između Rusije i SAD“.
„Problem je samo to što mi u Rusiji imamo autokratskog vođu Vladimira Putina koji do ljudskih prava i demokratskih vrednosti malo drži. A u SAD sada imamo nekoga ko takođe ne uzima naročito ozbiljno osnovne preduslove za demokratiju i zajednički život“, naveo je Jansen.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com