Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker imali su „teške goste“ u Briselu – Donalda Trampa i Redžepa Tajipa Erdogana, ali su se prema njima ispravno poneli, ocenjuje Dojče vele (DV).
„Šta se radi sa gostima koji ismevaju svoje domaćine i prete im?“, pita se urednik tog medija Kristof Haselbah podsećajući da Tramp vidi izlazak Britanije iz EU kao „sjajan“, dok EU optužuje da je „vozilo“ kojim upravljaju nemački interesi.
Njegov turski kolega, dodaje, Evropu je nazvao „kontinentom koji truli“, a smatra da EU „nema drugog izbora nego da nastavi pristupne pregovore sa Turskom“.
„EU već mesecima mora da sluša takve i slične izjave Trampa i Erdogana. I pored toga, predsednici Saveta EU Donald Tusk i Komisije Žan Klod Junker primili su tu dvojicu šefova država jednog za drugim. Lepo – nije bilo. Samosavladavanje, usiljeni osmesi, napetost, sve im se videlo na licima: gostoljubivost u interesu države“, navodi Haselbah.
Urednik Dojče velea, istovremeno, postavlja pitanje da li je to bio ispravan potez.
„Da li je trebalo da Tusk i Junker prime ovako teške goste, i ako jeste, da li je trebalo da im kažu šta misle o njima? Naposletku, EU nije bilo ko, već ekonomski najmocniji blok u svetu“, naglašava on.
U 19. veku se zbog onakvih ispada ratovalo, podseća Haselbah.
„Srećom, ne živimo više u 19. veku, a EU, srećom, pitanje časti ne uzima tako ozbiljno kao neki drugi. Prekid razgovora i ćutanje nisu alternativa. Suviše toga je u igri“, ocenjuje on.
Međutim, kako navodi, zabrinjava to što Tramp i Erdogan predstavljaju dve države koje su najtešnje povezane sa EU.
„Turska nije slučajno kandidat za pristupanje EU, iako pregovori nekima izgledaju apsurdno. Nije to tako davno bilo kada put Turske u EU uopšte nije izgledao tako neverovatan. A političke, ekonomske i društvene veze sa SAD su toliko tesne da predstavljaju nešto što se samo po sebi razume. No, sada je sve to dovedeno u pitanje. Ne mora se biti pristalica članstva Turske u EU kao ni Ugovora o slobodnoj trgovini sa SAD, ali tesna saradnja sa tim partnerima je u interesu svih“, navodi on.
Tusk je, dodaje, posle svojih razgovora sa Trampom i u njegovom odsustvu rekao novinarima da postoje velike razlike u mišljenjima o raznim pitanjima, ali je pokušao da svoje planove podigne na viši nivo.
„Rekao je da je u ovom trenutku najvažniji zadatak “učvršćenje čitavog slobodnog sveta“, da bi se “sprecio postzapadni svetski poredak“. A da li Erdogan svoju zemlju i pored članstva u NATO i pregovora sa EU vidi kao deo slobodnog sveta, drugo je pitanje. Tramp svakako vidi tako SAD“, navodi Haselbah.
Kako ocenjuje, Tusk je u pravu.
„Ako se dosadašnji saveznici raziđu, prepustiće prostor drugima, na primer, Kini i Rusiji. A to ne može biti u interesu ni Evropljana ni Amerikanaca ni Turaka. Kada predstavnici EU insistiraju na tom ubeđenju, pa i u kontaktu sa tako teškim gostima kao što su Tramp i Erdogan, onda to vredi truda, iako je njegova cena ponekad – ledena atmosfera“, zaključuje se u tekstu nemačkog radija.
U Briselu je nedavno održan samit lidera 28 država članica NATO.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com