Pored mnogih tema za razgovor na samitu u Helsinkiju, Donald Tramp i Vladimir Putin će na „meniju“ tog sastanka imati i jednu kojom su bili preokupirani njihovi prethodnici – kako izbeći nuklearni rat.
Stručnjaci upozoravaju da je potpuni izostanak dijaloga i uzajamnog poverenja u protekle četiri godine, gurnuo dve nuklearne supersile u rizik da se, u slučaju neke krize, ne može sprečiti eskalacija, dok nova generacija oružja i mogućnosti sajber-ratova mogu da postojeće sporazume o kontroli naoružanja ostave „u ritama“, piše „Fajnenšel tajms“.
Nekada su postojala pravila i sporazumi, kao i uverenje da su nam oni potrebni, ocenila je Olga Oliker, direktor programa za Rusiju i Evroaziju, pri Centru za strateške i međunarodne stucije, u Vašingtonu.
„A postoji mnogo nepoverenja i uverenosti da druga strana aktivno nastoji da destabiliziju situaciju“, dodala je ona.
Dogovor o početku razgovora o budućnosti strateške stabilnosti – što je hladnoratovski koncept odvraćanja kroz uravnotežene nuklearne kapacitete – od sušstinskog je značaja za samit u Helsinkiju, kažu zvaničnici, diplomate i analitičari, s obzirom da se radi o sudbini dva preostala američko-ruska sporazuma o kontroli naoružanja.
Obe strane optužuju jedna drugu za kršenje Sporazuma o uništenju raketa srednjeg i malog dometa (INF), potpisan 1987. između SAD i tadašnjeg Sovjetskog saveza, (kojim se zabranjuju rakete dometa između 500 i 5.500 kilometara).
SAD i Rusija tek treba da započnu razgovore o tome šta će uraditi kada 2021. bude istekao Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START), potpisan 2010, po kojem su dve zemlje svoj nuklearni arsenal redukovale na 1.550 aktivnih bojevih glava.
Nalaženje rešenja za to je od ključnog značaja. SAD i Rusija zajedno poseduju 13.300 bojevih glava, što je 92 odsto ukupnog svetskog atomskog arsenala.
„Veoma uznemirava način na koji Rusi i Amerikanci potpuno različito govore o pitanjima odbrane i neširenja nukelarnog naoružanja“, izjavio je jedan zapadni diplomata u Moskvi.
Džon Hantsman, američki ambasador u Rusiji kaže da bi kontrola naoružanja trebalo da ima istaknut značaj među pitanjima koja su na dnevnom redu u Helsinkiju, uključujući razgovore o INF-u i Novom START-u.
On je rekao da će se verovatno razgovarati o mogućnosti produženja važenja Novog START-a za još pet godina, što postojeći sporazum omogućava.
„Fajnenšel tajms“ podseća da se već ranije bilo u sličnoj situaciji. Kontrola naoružanja bila je jedan od ključnih aspekata politike „resetovanja“ odnosa sa Rusijom, koju je sprovodio Barak Obama. On je, uz snažan lični odnos sa tadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedevim dogovorio Novi START.
Vreme te bliskosti je, međutim odavno prošlo. Ruske vojne akcije u Gruziji i Ukrajini, kao i navodno mešanje u američke izbore drastično je smanjilo potencijal za bilateralnu saradnju. U Moskvi su se stvari, takođe, drastično promenile od kako je Putin ponovo postao predsednik 2012.
Putin je skoro polovinu govora o stanju nacije posvetio razmetanju novim oružjem koje može da nosi bojeve glave i koje, kako tvrdi, može da probije američki sistem odbrane, dodaje „Fajnenšel tajms“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com
