Predsednički izbori u SAD podsećaju na rijaliti šou, ali će pobednik najverovatnije biti kandidat koji uspe da mobiliše birače koji ne glasaju, i to u onih 15 saveznih država u kojima je razlika između kandidata tesna, smatraju učesnici panela o ulozi tradiconalih i novih medija u predsedničkim izborima u SAD u okviru konferencije „Digital 2016“.
Kada je reč o uticaju na politiku prema Srbiji, direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ukazala je da je američka spoljna politika kao remorker koji se teško kreće, odnosno da se ona veoma teško menja, i da stoga, bez obzira na to ko pobedi, ne treba očekivati neke zaokrete prema Srbiji.
Te zaokrete ne treba ni tražiti jer su odnosi dve zemlje poslednjih godina u usponu, i taj trend će se nastaviti, ocenjeno je na panelu.
Na panelu su učestvovali, pored Joksimović, i Brent Sadler iz N1, Srđa Popović iz Kanvasa i novinar Denis Kolundžija, a na pitanje ko pobeđuje na američkim izborima, oni su se uglavnom saglasili da je to Hilari Klinton i dodali da će prva predsednička debata biti „pravi vatromet“ i da će najviše uticati na birače.
Govoreći o odnosu kandidata prema medijima, kako tradicionalnim tako i digitalnim, oni su saglasni da je Donald Tramp apsolutni „gospodar društvenih mreža“, pre svega Tvitera, dok Klinton ne zanemaruje ni tradicionalne medije.
Prema rečima Sadlera, Tramp je čitav život prodavac i „sada prodaje sebe kao budućeg predsednika SAD“, ali nije neuništiv. Dok Hilari Klinton voli da kontroliše stvari, Tramp voli odsustvo kontrole, kaže Sadler.
Ipak, on smatra da će se Amerikanci „na kraju dana opredeliti za bezbedniju opciju“. On je podsetio da je su Ronalda Regana zvali „teflonski predsednik“ („zato što se na njega ništa ne lepi“) a da Trampa zovu „teflon kandidat“.
„Nije nepopediv, ali ima neku zastitu. Mnogo toga je moglo da uništi njegovu kampanju, ali se to ipak nije desilo. Mislim da Hilari prelazi liniju, ali nemojte preskočiti Trampa“, rekao je Sadler.
Joksimović kaže da je Tramp direktniji, prisutan je na društvenim mrežama i skandal-majstor, a društvene mreže i postoje da se na tako drastičan način privlači pažnja.
S druge strane, kako je ocenila, Klinton je pedantna, jasna i fokusirana, i ona se nije odrekla tradicionalnih medija jer smatra da treba da postoji balans.
Ona je rekla da je nekada važnija podrška koju pružaju poznate ličnosti, poput pevačica Kejti Peri i Majli Sajrus, od broja pratilaca ili „lajkova“ na društvenim mrežama.
Ona, međutim, kaže da se može govoriti i tome da se birači ne opredeljuju na osnovu poruka, već ličnih imprešija i poverenja koje imaju u kandidate. Za Popovića, američka predsednička kampanja podseća na rijaliti šou.
„Tramp je rijaliti zvezda, koja pravi skandale“, rekao je on dodajući da se tako hrani populizam i da to vodi ka tome da se ne biraju vrednosti ili politike, već „ko vikne jače“.
Govoreći o tome kako srpski mediji prate izbornu kampanju u SAD, on je ocenio da nekoliko medija radi to veoma ozbiljno, a da tabloidni mediji imaju „provincijalni pristup“ i da se sve zasniva na skandalima.
„Priča se o tome da je muž Hilari Klinton bombardovao Srbiju, i da bi to moglo da donese nešto u promeni politike, a da je Trampova žena Slovenka. Američka politika je ozbiljna stvar, a Srbija nije tema, na svu sreću“, poručio je Popović.
On smatra da izbori u SAD nisu po sistemu „koga ćemo da izbacimo iz farme“, i podseća da je tu reč o glasanju po delegatskom sistemu, i da je najvažnije šta će se dogoditi u 15 država, gde je razlika tesna.
„Ko uspe da pomeri one koji ne glasaju u ključnim državama, taj i pobeđuje. Ključni uticaj će imati predsednička debata“, navodi Popović.
Na pitanje kako Tramp uspeva da bude prisutan u medijima 24 časa dnevno sedam dana u nedelji, Kolundžija navodi da je on bio poznat i pre nego što je ušao u politiku, a da je sada samo promenio „ekosistem“.
„Njega su mediji prihvatili kao što kod nas prihvataju starlete ili estradne zvezde. On ume da koristi Tviter. Mag je Tvitera, dok je Hilari dosadna. Majstor je da svakome da nadimak i to ima reakciju“, istakao je Kolundžija navodeći da Tramp bira medije kojima će se obratiti.
On smatra da su, zahvaljujući digitalnim medijima, politički kandidati uspeli da izbegnu „tradicionalnu komunikaciju“, ali je uloga i tradicionalnih medija i dalje važna.
Na pitanje da li možemo očekivati da se trend iz američke kampanje prenese i na predsedničke izbore u Srbiji, koji su predviđeni za sledeću godinu, učesnici panela smatraju da se u domaćoj poliltici koriste digitalni mediji, ali više kao forma kako bi se pokazalo da se prate svetski trendovi, ali da je generalno problem pitanje sadržaja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com