Kod demokrata i velikog dela republikanaca koji su slikali Donalda Trampa kao čoveka toliko opasnog da mu se ne sme poveriti ni upravljanje mesnom zajednicom a kamoli državom, kao da se naziru znaci amnezije. Prvi simptom – pokušavaju da sklope pakt sa budućim predsednikom koga su u kampanji nazivali „đavolom”.
Nepodesan za funkciju predsednika, rasista, fašista, šovinista, populista, novi Hitler, čovek sa koncentracijom devetogodišnjaka kome je dijagnostikovan deficit pažnje – dojučerašnji opisi na račun Trampa tope se poput entuzijazma Hilari Klinton u izbornoj noći. Čovek koji je bio persona non grata u Vašingtonu uskoro postaje „šerif” i grad se prilagođava toj realnosti.
U ovom trenutku mu ruku pružaju ne samo republikanci, na čijoj je listi izabran iako je bio u ratu sa većinom od njih, već i liberali koji su bili ubeđeni da ostaju glavni u Beloj kući, a ostali su samo manjina u Kongresu. Prema pisanju američke štampe, Čak Šumer, šef poslaničkog kluba demokrata u Senatu, već je nekoliko puta razgovarao sa novoizabranim predsednikom i uskoro će mu predstaviti program oko kojeg misli da će se dogovoriti. Iako su nekad govorili da je Tramp najveća pretnja američkoj demokratiji, stranački saborci Baraka Obame i Hilari Klinton sada ističu da se u pojedinim stvarima slažu sa novim šefom Bele kuće, posebno u sferi ekonomije i socijalne zaštite. Najavljuju da će mu pružiti podršku u planovima da započne velike radove na infrastrukturi, uvede plaćeno porodiljsko odsustvo i raskrsti sa ugovorima o slobodnoj trgovini koji su ugasili radna mesta u proizvodnji.
Ne mora da znači da će liberali dugo ostati na tom kursu, ali čini se da su sada bliži odluci da sarađuju sa Trampom i probaju da vrate birače koje im je on preoteo – belu radničku i srednju klasu, posebno iz nekadašnjih industrijskih centara, nego da samo čekaju njegove pogrešne korake da bi onda probali da politički profitiraju. Demokratski senator Šerod Braun, koji predstavlja Ohajo, državu sa velikim brojem upravo takvih glasača, ističe da je govorio sa Trampovim savetnikom za ekonomiju i da će probati da sa njim radi na poboljšanju položaja radnika u čeličanama. Braun očekuje da Tramp ispuni i neka druga predizborna obećanja: izmeni Sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi, povuče američki potpis sa sličnog ugovora sa zemljama Pacifika i natera Kinu da više ne obara vrednost valute zarad ekspanzije svojih proizvoda u svetu.
Elizabet Voren, demokratska senatorka iz Masačusetsa koja je bila jedan od najžešćih Trampovih kritičara, priznala je da se u mnogim stvarima sa njim slaže, posebno kada je reč o trgovinskim sporazumima, socijalnoj zaštiti, besplatnom obrazovanju na državnim fakultetima i rezanju troškova vrtića. Senatorka Voren, koja kao i Berni Sanders važi za krajnje levo krilo Demokratske stranke, podržava Trampa u njegovom naumu da otvori radna mesta za ljude koji osećaju da su ih vlada i ekonomija zaboravili i izneverili.
„Kada izabrani predsednik bude želeo da se pozabavi ovim pitanjima, kada mu cilj bude bio da poveća ekonomsku sigurnost srednje klase, moći će da računa na mene”, kazala je senatorka.
Ona je, međutim, upozorila da se Tramp u svom prelaznom timu okružio upravo ljudima koje je u kampanji kritikovao – bankarima sa Volstrita i lobistima, uključujući čelnika Goldman Saksa za koga se šuška da će postati ministar ekonomije.
Senator Sanders, socijaldemokrata iz Vermonta, tokom borbe za nominaciju protiv Hilari Klinton suprotstavljao se istim onim stvarima kao i Tramp – globalizaciji, nejednakosti i potkupljivim političarima iz establišmenta. Kada ga je bivša prva dama pobedila, stao je na njenu stranu i obrušio se na Trampa, ali je posle izbora ipak primetio: „Ako je izabrani predsednik ozbiljan u vezi sa politikom koja će poboljšati živote porodica radnih ljudi, ja sam veoma otvoren da ga podržim.”
Naknadnom pameću demokrate uviđaju da im nije kriv FBI (koji je pokrenuo istragu protiv Klintonove nekoliko dana pre izbora) već, kako je primetila senatorka iz Minesote, to što nisu obratili pažnju na ekonomiju. Njena koleginica iz Mičigena čak usvaja i Trampovu retoriku pa sada tvrdi da je „sistem namešten” u korist najbogatijih. Sada je svima jasno da nikako nisu smeli da nominuju Hilari Klinton koja personifikuje sve protiv čega se građani danas bune, već nekoga poput Sandersa ili Elizabet Voren koji daleko bolje razume boljke Amerikanaca iz unutrašnjosti zemlje. Tramp je u velikoj meri prepisao program koji je Demokratska stranka napisala, ali kao da ga je zaboravila – ulaganje u puteve i mostove, kažnjavanje domaćih kompanija koje sele proizvodnju u inostranstvo i uvođenje obaveznog plaćenog odsustva za porodilje.
I republikanci, koji su se takoreći odrekli Trampa kao svog kandidata, više ne odbijaju saradnju pa je prvi republikanac u Kongresu Pol Rajan izjavio da su konzervativci sa Kapitol Hila i novi predsednik „na istoj strani”. Među spoljnopolitičkim stručnjacima koji su se zaklinjali da nikada ne bi radili za Trampa polako se javljaju verolomnici. Očekuje se da će mnogi prihvatiti posao u administraciji uz opravdanje da će probati da kontrolišu Trampa i njegovo nepoznavanje materije nadomestiti svojom ekspertizom u međunarodnim odnosima.
Ipak, i pored brojnih „zahteva za prijateljstvo” kojima je sledeći šef Bele kuće trenutno zatrpan, moraće da računa na opoziciju, čak i u sopstvenim redovima. Republikansku većinu na Kapitol hilu uglavnom čine fiskalni konzervativci koji, prema pisanju „Vašington posta”, neće odobriti budžet za izgradnju infrastrukture ako Tramp istovremeno na nekom drugom mestu ne sreže troškove vlade. Ako bude povećao deficit, oni će se buniti. Podržaće ga kada bude rezao poreze i olabavljivao regulative za pokretanje i vođenje biznisa, a u nekim situacijama će na njegovim obećanjima insistirati više i od njega samog – dok on razmišlja da, ipak, zadrži neke delove „Obamakera”, oni traže da ovaj zakon potpuno ukine. Novi predsednik će ubrzo shvatiti da ima mnogo onih koji su veći Tramp od Trampa.
(Autor: Jelena Stevanović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com