Planovi Donalda Trampa da se u još jednom mandatu nađe na čelu Bele kuće mogli bi biti ozbiljno ugroženi salvom optužbi za „izdaju“, koje su u SAD pokrenule od strane rivala ali i predstavnika njegove stranke, nakon sastanka sa ruskim predsednikom u Helsinkiju.
Aktuelni američki predsednik najavio je da će se ponovo kandidovati za šefa države na izborima 2020. godine i to sa sloganom — „Održimo Ameriku velikom“. Ali hoće li uspeti da se održi na vrhu SAD?
Ljiljana Smajlović, kolumnistikinja lista „Nedeljnik“, rekla je emisiji „Sputnjik intervju“ da Tramp ima vrlo ozbiljne protivnike, a susret sa Putinom je, ističe, eklatantan dokaz postojanja „duboke države“, koja je pokušala sve da ga natera da otkaže taj susret.
„Nije slučajno Robert Maler podigao optužnicu protiv 12 Rusa dva dana pred susret, a američka štampa je pisala o tome kako je predsednik Obama otkazao susret sa Putinom zato što je ruski predsednik ukazao gostoprimstvo Edvardu Snoudenu. To je, dakle, bio vrlo organizovan, žestok, sistematski pritisak i pokušaj da se Tramp predomisli i da odustane od tog sastanka. To se nije desilo i sada mu daju drugu vrstu lekcije u smislu — videćeš kako ćeš proći jer nas nisi poslušao. Dakle, i čitav američki establišment i vodeći mediji i dalje su u bloku protiv njega, i dalje su protiv njega te okoštale bezbednosne strukture kojima on ne odgovara“, ocenjuje Ljiljana Smajlović.
Na pitanje šta bi „duboka država“ mogla da uradi da spreči novi Trampov mandat, naša sagovornica kaže da je američkog predsednika do sada pratilo mnogo afera i skandala, ali da je ovaj, sadašnji trenutak — najkritičniji.
„Njega trenutno optužuju ne samo protivnici, već i vrlo ozbiljni ljudi u njegovoj stranci, da je mandžurijski kandidat, marioneta, da ga Putin kontroliše, da je izdajnik i da sa njim treba da se ide na sud. Prvi put se pominje čak i preki sud. Ovu vrstu napada niko nikada ranije nije preživeo, jer ne postoji veće oružje i top iz koga možete da pucate na nekog političara. Sada se usađuje sumnja građanima da su pali u šake neke neprijateljske sile, pa ako to preživi, biće pravo čudo. Pritom, mislim i da je ovo njihov poslednji pokušaj protiv Trampa, jer ako im ne pomogne ovo sada sa Rusijom, odnosno ako ova upotreba Putina i Rusije protiv Trampa ostane bez rezultata, on će možda čak i da ojača“, ukazuje Ljiljana Smajlović.
Nešto drugačijeg stava je Sergej Sudakov, ruski politikolog i stručnjak za SAD, koji ocenjuje da Tramp ne bi imao nikakve šanse da pobedi ni na prethodnim izborima, da je „duboka država“ zaista toliko moćna kako je bije glas.
„Jednostavno, njega bi ’udavili‘, on bi potonuo još tokom predizborne kampanje ili prebrojavanja glasova. Ali mislim da neće doći do impičmenta jer smo svedoci činjenice da su svi napori da se Tramp potpuno ocrni — jednostavno neuspešni. Svi seksualni skandali koje su mu pripisivali i sve što je navodno činio, ništa od toga nije dokazano. Shodno tome, neizostavno je pitanje — ako ’duboka država‘ sa svojim ogromnim establišmentom koji se bori protiv Trampa nije uspela na samom početku da ga zbaci, šta oni zapravo mogu da učine sada?“, pita Sudakov.
„Duboka država“ se, objašnjava ruski stručnjak, vodi određenim pravilima igre i sve govori da zapravo Tramp, korak po korak, postaje deo igre i deo „duboke države“.
„Tramp je čovek koji nije samo predsednik-buntovnik, on je na mesto predsednika došao kao predstavnik krupnog kapitala, predstavnik industrijalaca, sveta finansija, a povrh svega on danas vrlo uspešno upravlja i politikom. On je čovek koji pokušava da promeni politički sistem, ali postepeno i sam postaje deo tog sistema. Drugo, ta reforma koju je obećao želeći da uništi ’Obamaker‘, polako dovodi do reforme celokupnog zdravstvenog sistema koji postaje pošteniji. Mnogi Amerikanci govore da su cene polisa medicinskog osiguranja pale od kako je Tramp ukinuo Obamin sistem zdravstvene zaštite. Takođe, veliki broj odraslih radno sposobnih Amerikanaca je smatrao da će migranti sniziti cenu rada ili im oteti radna mesta. Tramp je to ozbiljno shvatio i uz veoma oštar pristup ovom problemu počeo da radi na iseljavanju migranata“, napominje Sudakov.
Ljiljana Smajlović ipak veruje da će i ovaj, najkritičniji momenat za Trampa, proći, te da on ima razloga da se nada novom predsedničkom mandatu. Njegova trenutna popularnost, kako navodi, prilično je impresivna i ništa manja nego što je bila predsednika Obame na polovini njegovog mandata.
„Tramp od prvog dana govori da će imati dva mandata, prikupljanje novca mu ide jako dobro, prilično dobro se drži kad je reč o sukobima unutar njegove stranke, ali ono što je najvažnije — njegova baza se drži. Ono čemu ne mogu da se načude vodeći mediji jeste to da ta baza pomoću koje je pobedio nije čak ni okrnjena, uprkos svim napadima na njega i skandalima koje je doživljavao. Zato čak i oni američki istraživači javnog mnjenja koji su pre dve godine govorili da on nema teoretske šanse sada kažu da Tramp stoji dosta dobro. Po pravilu, njegova popularnost trebalo bi da opada uoči ovih prvih izbora za Kongres u novembru, ali to nije slučaj. Na tim prvim narednim izborima birači obično sve svoje nezadovoljstvo predsednikom kompenzuju i glasaju za suprotnu stranu, ali sada nije sasvim jasno da li će se to dogoditi. Dakle, ako preživi ove optužbe za veleizdaju, a trgovinski rat sa Kinom se ne završi vrlo loše, mislim da ima dosta dobre šanse za pobedu na narednim izborima“, objašnjava Smajlovićeva.
Čak i to što je „duboka država“ protiv Trampa, primećuje gošća „Sputnjik intervjua“, ona zapravo radi u njegovu korist.
„To što je su protiv njega i dalje ideološke, medijske i političke elite čini da on svojim glasačima još uvek izgleda kao alternativa, kao antielita, antiestablišment, kao njihov čovek koji govori ono što oni vole da čuju. U tom smislu Tramp deluje kao da je sam protiv svih, jer ga ta armada koja se podigla protiv njega istovremeno ojačava i omogućava da sa tog vrha najviše vlasti na svetu deluje kao usamljeni, hrabri pojedinac protiv gomile“, kaže Ljiljana Smajlović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com