Iako je obećao da će raditi u korist običnog čoveka, budući predsednik sastavlja najbogatiju administraciju u savremenoj istoriji SAD.
Bankar sa Volstrita i investitor koji kupuje posrnula preduzeća da bi ih kasnije preprodao po višestrukoj ceni najnoviji su izbor za ministre u vladi Donalda Trampa, koji je koliko juče u kampanji takve ljude optuživao za sve finansijske nevolje u zemlji.
Novoizabrani američki predsednik je u velikoj meri dobio izbore jer se predstavio kao narodni tribun koji će zaustaviti uticaj finansijskih mešetara na Vašington, da bi sada sektor finansija poverio nekadašnjem direktoru „Goldman Saksa” i saradniku Džordža Sorosa, Stivenu Menučinu. Budući ministar finansija Menučin (53), stekao je ogromno bogatstvo kao bankar sa Volstrita, investitor u fondovima sa izuzetno rizičnim ulaganjima i producent holivudskih filmova. Resor trgovine pripao je još jednom milijarderu, Vilburu Rosu (79), koji se obogatio preuzimanjem skoro pa propalih firmi koje bi stavljao na noge i preprodavao. Dok jedni veruju da je Ros na taj način od sigurne propasti sačuvao brojne fabrike, drugi se prisećaju da su cenu tog spasavanja platili brojni otpušteni radnici i zaposleni kojima su nametnuti stroži uslovi rada.
Američku ekonomiju tako preuzimaju milijarderi koji će odgovarati milijarderu u Beloj kući. To nagoveštava da će se Trampova predizborna retorika protiv banaka, hedž-fondova i investitora, koje je krivio za osiromašivanje običnih ljudi, uskoro pretvoriti u pepeo i dim. Sudeći prema prvim znacima, njegova politika će ići u korist Volstrita, koji je ozloglašen i izvan granica SAD zbog izazivanja krize 2008. Budući šef Bele kuće je još u kampanji najavio da će smanjiti poreze i ukinuti brojne regulative, što ide naruku svakom biznisu, pa i Njujorčanima u skupim odelima i sa firmiranim satovima koji se kockaju tuđim depozitima i kreditima. Od objavljivanja rezultata izbora, deonice „Morgan Stenlija”, „Goldman Saksa” i „Benk ov Amerika” u stalnom su rastu, a udruženja privrednika pozdravljaju postavljenje Menučina i Rosa. Ovaj prvi je zaradio milijarde zahvaljujući labavoj regulativi hazarderskih ulaganja. U prvom intervjuu za Si-En-Bi-Si istakao je da će se zalagati za ukidanje ograničenja koje je vlada Baraka Obame nametnula investicionim bankama, zabranjujući im da u pojedinim slučajevima ulaze u najrizičnije poduhvate. Čovek koji će od 20. januara biti odgovoran za američke finansije dodao je da će nova vlada srezati poreze, ali je negirao da će najveću korist od toga imati vrh piramide. Budući ministar insistira da će dobit osetiti pre svega srednja klasa, što su pojedini ekonomisti osporili.
Iako je retko ko očekivao da će tajkun sa Menhetna za ministra finansija ili trgovine uzeti sindikalca iz Mičigena, ovakva postavljenja su ipak preveliki politički rizik za njega. Otuđiće biračko telo koje ga je izabralo u nadi da će stati na put okoštalim koalicijama između vašingtonskih političara i njujorške finansijske klase. Iako je izglasan jer se bunio zbog prevelikog uticaja bankara, investitora i korporacija na politiku, Tramp ne samo da je otvoren za njihove uticaje, nego ih je ubacio u vladu, da direktno pišu zakone.
Biće to vlada milijardera. Prema oceni „Vašington posta”, to su najimućniji članovi administracije u savremenoj istoriji Amerike, dok je „Politiko” izračunao da bi nova vlada mogla da bude „teška” 35 milijardi dolara. Sam Tramp tvrdi da ima oko deset milijardi. Rosov račun u banci deset puta je veći od svega što su imali Džordž Buš i svi njegovi saradnici zajedno – 2,9 milijardi dolara. Resor obrazovanje pripao je Betsi Devos, čija porodica ima više od pet milijardi dolara, a u toj ligi je i Elejn Čao, buduća ministarka saobraćaja. Čao bi za birače 45. predsednika mogla biti sporna i zbog toga što je supruga lidera republikanske većine u Senatu Miča Mekonela. Toliko o Trampovoj nultoj tolerantnosti prema etabliranim političarima!
Ovoj grupi ljudi uskoro bi mogao da se pridruži i naftaš koji se na „Forbsovoj” listi najbogatijih Amerikanaca nalazi na 30. mestu i koji je viđen za ministra energetike. Oni sigurno neće donositi zakone na štetu svojih interesa, a to nisu interesi radnika iz Viskonsina, Pensilvanije ili Mičigena kojima je dozlogrdio status kvo. Dok je tražio glasove, Obamin naslednik je poručivao da su se Hilari Klinton, Mič Mekonel i ostali vašingtonski političari udaljili od naroda i da pojma nemaju kako se živi u unutrašnjosti zemlje. Koji li je od brojnih milijardera iz Trampovog okruženja najosetljiviji na patnje običnog čoveka?
Autor: Jelena Stevanovi, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com