Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da izvede ograničeni raketni napad na postrojenja za hemijsko naoružanje u Siriji predstavljala je primerenu primenu sile.
Ipak, on ovde treba da stane, ocenjuje bivši zvaničnik Pentagona i Stejt deparmenta, Ilan Goldenberg, za portal „Politiko“.
U autorskom tekstu za portal u američkom izdanju, Goldenberg ukazuje da bi svrgavanje sirijskog predsednika Bašara al-Asada u ovom trenutku dovelo do velike američke vojne intervencije, što bi verovatno uključilo uvođenje kopnenih snaga i direktni sukob s Rusijom, a čak i tada bi, kaže, rat trajao godinama i skupo bi koštao sirijski narod.
On ukazuje da je Trampova odluka o udaru na Siriji, ipak, predstavljala olakšanje jer je, kako pojašnjava, pre nedelju dana delovalo da Bela kuća razmatra mogućnost napada znatno širih razmera.
U članku, Goldenberg ističe da je pozdravio Trampovu odluku prošle godine da ispali 59 krstarećih raketa „tomahavk“ na sirijsku vazduhoplovnu bazu Šarjat reagujući na Asadov hemijski napad na sopstveni narod, jer je „taj odgovor bio ograničen, sa ogranicenim rizicima i osmišljen da postigne jasan cilj: odvracanje Asada od korišćenja hemijskog oružja“.
„Zbog toga sam podržao i najnoviji ograničeni napad: kao opomenu sirijskom režimu da će za korišćenje hemijskog oružja morati da plati određenu cenu“, objašnjava Goldenberg, koji je ranije služio u administraciji Trampovog prethodnika, Baraka Obame.
„Ne mogu, međutim, da podržim ono što sam uglavnom slušao prošle nedelje i što će verovatno biti na dnevnom redu ako Asad nastavi da koristi hemijsko oružje: znatno šire raketne napade koji bi trajali danima, obuhvatali širok raspon vladinih postrojenja i značajno povećali opasnost od nenamernog ubijanja ruskih vojnika, odnosno ulazak u rat slabijeg intenziteta s Rusijom“, kaže Goldenberg.
Prema njegovim rečima, takav pristup je danas prilično besmislen, osim ako se ne poveže sa širom strategijom koja bi dovela do okončanja rata.
Argument za širi napad SAD u slučaju da Asad ne odustane od korišćenja hemijskog oružja ne stoji, smatra on, jer Asad, kako navodi, godinama teroriše sopstveni narod vazdušnim i artiljerijskim napadima i bure-bombama.
„Pola miliona ljudi ubijenih u Siriji samo je mali deo žrtava napada hemijskim oružjem. SAD i ostatak međunarodne zajednice uglavnom su stajali po strani. Da li je zaista vredno rizikovati rat zbog hemijskog napada posle toliko godina“, pita se Goldenberg, koji je nekada bio i član Spoljnopolitičkog odbora Senata.
Povodom drugog argumenta za širi napad, a koji se odnosi na kredibilitet Amerike, Goldenberg kaže:
„Ako smo zaista zabrinuti za kredibilitet Amerike, možda bismo mogli da pokušamo da ispunimo svoje međunarodne obaveze, umesto da povlačimo snage ili pretimo odustajanjem od Pariskog sporazuma o klimi, Transpacifičkog partnerstva, nuklearnog sporazuma S Iranom, NAFTA, pa cak i NATO“.
Agresivna akcija protiv Asada je, ukazuje on, možda bila moguća ranije tokom sukoba, a naročito pre ulaska Rusije u konflikt 2015, kada se njegova vlast ljuljala.
Tužna istina je, ističe Goldenberg, da su Asad i njegovi ruski i iranski saveznici dobili građanski rat, i najveći deo stanovništva i urbanih centara pod njihovom je kontrolom.
„Svrgavanje Asada u ovom trenutku zahtevalo bi veliku američku vojnu intervenciju, verovatno ubacivanje kopnenih snaga i direktnu konfrontaciju s Rusijom, a i tada bi se rat produžio za više godina, a na štetu sirijskog naroda“, ocenjuje Goldenberg.
On ističe da ne postoje dokazi da bi SAD mogle da izvedu tako složenu akciju, a ni naznake da su SAD i njihovi partneri iole zainteresovani za takvo investiranje.
„Korišćenje ograničene vojne sile za postizanje političkog rešenja za sukob složen kao što je sirijski građanski rat bilo bi teško izvodljivo i za najmudrije i najefikasnije predsednike“, zaključuje Goldenberg, inače direktor za program bliskoistočne bezbednosti u Centru za novu američku bezbednost.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com