Odbijanje republikanskog kandidata Donalda Trampa da odgovori u trećoj i poslednjoj debati da li će prihvatiti rezultate predsedničkih izbora je, prema oceni analitičara, „bez presedana“ i moglo bi da bude presudno za glasače koji su još neodlučni.
Tramp je odbio da odgovori na pitanje moderatora da li će prihvatiti rezultate izbora koji se održavaju 8. novembra, rekavši: „Videću kad dođe vreme za to“.
Dodao je da veruje da su mediji „otrovali“ mozgove glasača protiv njega i da njegovoj protivnici, Hilari Klinton iz Demokratske stranke, nikada nije trebalo da bude dozvoljeno da se kandiduje.
Ričard Herera, sa Škole političkih i globalnih studija Državnog univerziteta u Arizoni, ocenjuje da je Trampova izjava „bez presedana“ za kandidata jedne od glavnih partija i da bi mogla da bude presudna za glasače koji su još uvek neodlučni.
„To je dovođenje u pitanje legitimnosti našeg sopstvenog političkog sistema i ne verujem da će to proći kod ljudi“, rekao je Herera za Glas Amerike.
Aktuelni zakonodavci, uklljučujući i neke republikance, snažno kritikuju Trampove komentare.
Nakon debate, Klintonova je nazvala Trampovo odbijanje kao pokušaj da se „okrivi neko drugi za to kako on stoji u kampanji“.
Jedan od najspornijih segmenata debate bio je „sparing“ Trampa i Klintonove na temu ruskih špijunskih aktivnosti i optužbi da je to u cilju pomoći Trampovoj kampanji.
„Hakovali su američke vebsajtove, američke privatne naloge ljudi, institucija, dali su informacije Vikiliksu sa ciljem da ih stave na internet“, rekla je Klintonova.
Herera kaže da je duga istorija američke zabrinutosti zbog Rusije i da ostaju neprijatna osećanja pri pomisli da se postane previše prijateljski raspoložen prema Rusima.
On kaže da nije verovatno da će Tramp dobiti podršku za to što tvrdi da izvor hakovanja naloga na internetu ostaje nepoznat i kada sugeriše da su takvi sajber napadi na Klintonovu dobra stvar.
Širli Voršou, profesorka političkih nauka na Getisburškom koledžu, kaže da je Klinton bila iznervirana zbog hakovanja imejlova Demokratskog nacionalnog komiteta i onih od njenog tima u kampanji i da bi republikanci, da su oni bili žrtve, „bili van sebe“ zbog toga.
„Vlada SAD rekla je vrlo jasno da su to uradile strane sile, tačnije Rusi, a gospodin Tramp to negira“, rekla je ona za Glas Amerike.
Voršou konstatuje da nije bilo ničeg novog u političkom smislu u ovoj debati.
„To je retorika koje se oboje drže tokom kampanje i ponavljaju je iznova i iznova, i suštinski ono što su oboje dali je isti utvrđeni govor koji ponavljaju danima“, rekla je ona. „Ako biste izmestili nekog od njih iz debate, mogli bi da isti govor održe negde drugde“.
Kandidati su se sukobili i oko učinka Hilari Klinton kao državne sekretarke, za šta ona kaže da predstavlja iskustvo potrebno za poziciju predsednika, dok ju je Tramp kritikovao kao nekoga ko je doprineo neuspešnoj politici koja je dovela do stvaranja Islamske države.
„U danu kada sam ja bila u sobi za praćenje vanrednih situacija, posmatrajući privođenje Osame bin Ladena pravdi, on je bio domaćin (TV šoua) “Selebriti Aprentis““, rekla je Klinton.
„Ja kažem da je jedina stvar koju imate više od mene iskustvo, ali to je loše iskustvo, jer je rezultiralo lošim“, uzvratio je Tramp.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com