Erdoganova pobeda na lokalnim izborima u Turskoj, pogotovo ako se ispostave vesti da je izgubio i Istanbul, Pirova je. Pobeda sa gorkim ukusom poraza.
Lokalni izbori u Turskoj su, praktično, bili prva provera vladavine turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana otkako je pre dve godine, posle neuspelog državnog udara, uveden predsednički sistem u toj zemlji.
Da su i građani to tako shvatili, jasno je i iz činjenice da ih je na izbore izašlo oko 80 odsto. Prema nepotpunim rezultatima, na osnovu 55 odsto prebrojanih glasačkih listića, sa 51 odsto osvojenih glasova vodi Narodni savez, koalicija koju predvodi Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP), dok je opozicioni Nacionalni savez na čelu sa Republikanskom partijom osvojio 37 odsto glasova.
Predsednik Turske je, međutim, već je izvesno, izgubio u prestonici Ankari, u kojoj živi više od 10 miliona stanovnika, od ukupno 57 miliona žitelja Turske s pravom glasa.
U kojoj meri je rezultat u Ankari važan Erdoganu pokazuje i to što je njegova AKP već danas saopštila da očekuje promenu ishoda lokalnih izbora u prestonici u svoju korist, jer će uložiti žalbe na kršenje izborne procedure. Generalni sekretar te partije Fatih Sahin kazao da će se stranka žaliti na izborne rezultate u svakom od administrativnih delova prestonice i ocenio da će rezultat žalbi biti „značajan napredak“.
Vladajuća stranka je od njenog osnivanja 2001. godine prvi put izgubila lokalne izbore u Ankari, a po svemu sudeći neće zadržati ni vlast u najvećem turskom gradu, Istanbulu.
Prema poslednjim informacijama, tesnu pobedu je odneo opozicionar Ekrem Imamoglu iz Republikanske narodne stranke sa 48,79 odsto glasova, dok je Erdoganov kandidat Binali Jildirim (AKP) osvojio 48,51 odsto. Za Imamoglua je glasalo 4.169.987 stanovnika Istanbula, dok je je Jildirimu glas dalo 4.146.042 ljudi.
Podsećamo, Erdogan je poručio da će „onaj ko pobedi u Istanbulu vladati Turskom“.
Komentarišući ove rezultate, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da bi moglo da se kaže da je Erdogan doživeo najteži poraz otkako je pre 16 godina došao na vlast. Izgubio je Ankaru, a na putu je da izgubi Istanbul, gde je rođen i gde je počeo svoju političku karijeru kao gradonačelnik.
„Turska politika na neki način ulazi u jednu novu eru tokom koje će ova dva izrazita politička bloka stranaka, koji su se formirali i izašli na ove izbore, funkcionisati paralelno sa snažnim predsedničkim sistemom koji je Erdogan predstavio posle referenduma 2017. Izbori su bili bitka između kampanje opstanka Turske, kako je to predstavljao Erdogan i njegova vladajuća Partija pravde i razvoja i ekonomskih pitanja na kojima je insistirala opozicija koju tradicionalno predvodi Narodna republikanska stranka, naslednica Ataturkove stranke“, mišljenja je Jakšić.
Prema njegovoj oceni, opoziciona partija i njen lider Kemal Kiličdaroglu opredelili su se za kandidate koji mogu da privuku i konzervativne segmente društva koje je dosad vladajuća stranka kontrolisala, i očigledno je ta taktika uspela.
„Ako se vratimo na visok odziv birača, koji je iznad 80 odsto, onda ovi lokalni izbori mogu da budu presek autentičnog raspoloženja turskih birača, odnosno njihovog rastućeg nezadovoljstva. Moglo bi da se kaže da je to mnogo manje zbog autokratske Erdoganove vlasti, a mnogo više zbog stanja u ekonomiji, koje je na granici recesije. Nezaposlenost je u stalnom rastu, inflacija preko 20 procenata“, ukazuje Jakšić.
Za nekadašnjeg dopisnika Tanjuga iz Turske Vojislava Lalića lako se može ispostaviti da je rezultat koji je Erdogan ostvario na lokalnim izborima u stvari Pirova pobeda. Pogotovo ako bi, kako se najavljuje, posle Ankare, Izmira i još nekih velikih mesta, izbore izgubio i u Istanbulu.
„Ako bi to bio poraz i u Istanbulu, onda bi to bio veliki poraz vladajuće partije koja ne zna šta je poraz od 2001. godine, kada ju je Erdogan osnovao, a 2002. sa njom prvi put pobedio na parlamentarnim izborima“, kaže Lalić.
Kao i Jakšić, i on smatra da je Erdogan kažnjen za promašaje u ekonomskoj politici.
„On je, posle velikog uspeha i velikog razvoja turske privrede, doveo zemlju do recesije. Pokušao je da krivicu prebaci na zapadne zemlje, pre svega na Ameriku, da je Tursku, jednu od 15 vodećih ekonomija, na taj način htela da potisne na sporedni kolosek. Građani koji očigledno osećaju ekonomske probleme u svom džepu ovoga puta to nisu prihvatili zdravo za gotovo. Oni su ga kaznili, čak i oni koji su ranije glasali za Erdogana“, objasnio je sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će se ovakav Erdoganov rezultat odraziti na međunarodnu opoziciju Turske, Lalić kaže da to neće mnogo uticati na Erdoganovu spoljnu politiku, jer ona je dosta razuđena.
„On ima vrlo delikatne odnose sa Amerikom, pogotovo kada je reč o Siriji, da ne pominjem kupovinu ruskog protivraketnog sistema S400, ali on je tu dosad igrao veštu igru i ima vrlo bliske odnose sa Putinom, razvijene odnose sa Iranom, i on rešava probleme koji su aktuelni na Bliskom istoku“, ističe nekadašnji dopisnik iz Ankare.
Lalić, međutim, ne sumnja da će doći do nekih promena u unutrašnjoj politici, iako Erdogan ovaj rezultat nije priznao kao poraz na izborima.
„On je najavio da će posle ovih izbora prvo preispitati gde su napravljene greške u pojedinim mestima, a drugo, najavio je da će napraviti izvesne promene u ekonomskoj politici zemlje, jer ako Erdogan pretrpi poraz, kao što izgleda da hoće, to će biti pre svega zbog ekonomskih problema. Turska privreda koja je godinama bila u velikom usponu, poslednjih godina zbog pogrešnih poteza, kako se smatra, upravo Erdogana, suočila se sa velikim problemima“, kaže Lalić, ilustrujući to brojkama.
Turska ima inflaciju od 20 odsto, nezaposlenost je dostigla 11 procenata. Prošle godine turska lira je pretrpela brodolom i rekordan pad vrednosti u odnosu na dolar, što se nepovoljno odrazilo na životni standard građana.
„Ljudi su osetili posledice te politike i jednostavno glasali protiv Erdogana, čak i oni koji su ranije podržavali njegovu partiju“, ističe stručnjak za Tursku.
Lalić, međutim, smatra da je najveći gubitnik na lokalnim izborima prokurdska Narodna demokratska partija. Ona se našla na žestokom udaru Erdogana i vlade pod optužbom da sarađuju sa kurdskim teroristima i turski predsednik je sve vreme pozivao da ne glasaju za teroriste. To je, kaže, izgleda imalo odjeka i ona je, iako treća partija u turskom parlamentu, sada spala na 4,2 odsto glasova.
Jakšić je pak ukazao na još jedan iznenađujući segment ovih izbora, a tiče se glasanja Kurda.
„Erdogan je posle predsedničkih izbora u junu prošle godine zahvaljivao Kurdima i njihovoj glavnoj stranci za podršku koju su mu iskazali, ali ovoga puta je jasno da se većina glasova Kurda prelila opozicionoj Republikanskoj partiji i da je to, takođe, doprinelo ovom Erdoganovom rezultatu“, kaže sagovornik Sputnjika.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com