Građani Turske su na referendumu podržali ustavne reforme koje će predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dati veća ovlašćenja. Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto bilo protiv, saopštila je izborna komisija.
Novi ustav od 18 članova zameniće aktuelni donet 1982. godine, a omogućiće predsedniku da ima jaču izvršnu moć prilikom postavljanja istaknutih zvaničnika, uključujući i ministre.
Istovremeno, moći će da odredi jednog ili više potpredsednika, a funkcija premijera, koju trenutno drži Binali Jildirim, se ukida.
Biće „prodrmano“ i pravosuđe koje Erdogan optužuje da je pod uticajem pristalica njegovog nekadašnjeg saveznika, a sada protivnika, imama Fetulaha Gulena, kog optužuje i za organizovanje neuspelog vojnog puča u julu prošle godine.
Predsednik i parlament će zajedno moći da izaberu četiri člana Vrhovnog odbora sudija i tužilaca – ključnog pravosudnog tela koje imenuje i smenjuje ljude u sudstvu.
Vojni sudovi, pred kojima se sudilo oficirima, a koji su smrtnu kaznu izrekli bivšem premijeru Adnanu Menderesu posle puča 1960. godine, biće zabranjeni.
Predviđa se i mogućnost uvođenja vanrednog stanja u slučaju „ustanka protiv domovine“ ili „aktova nasilja koji su doveli naciju u opasnost“, prenosi AFP.
Vanredno stanje se prvo uvodi na šest meseci, za razliku od sadašnjih tri, a potom parlament na zahtev predsednika može da ga produžuje na po četiri meseca.
I broj poslanika neće biti isti — povećaće se na 600 sa 550. Biće smanjena i starosna granica za ulazak u parlament – sa sadašnjih 25 na 18 godina.
Parlamentarni izbori će se održavati na svakih pet godina, umesto na svake četiri, a istog dana biće održani i predsednički izbori.
Parlament će i dalje imati ovlašćenja da donosi, menja i ukida zakone. Ako je predsednik optužen ili osumnjičen za neko krivično delo, parlament može da zatraži istragu.
Predsednik mora da bude građanin Turske, starosti najmanje 40 godina, i može da bude član političke partije.
Te izmene će omogućiti Erdoganu da postane lider vladajuće Partije pravde i razvoja u čijem osnivanju je učestvovao. Erdogan je izabran za predsednika u avgustu 2014. godine pošto je više od decenije proveo na funkciji premijere.
Novi ustav predviđa da će sledeći predsednički i parlamentarni izbori biti održani istog dana 3. novembra 2019. godine. Predsednik može da ima maksimalno dva petogodišnja mandata, tako da bi Erdogan mogao da ostane na vlasti sve do 2029. godine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com