Bela kuća je saopštila da će SAD uvesti sankcije turskim ministrima pravde i policije zbog hapšenja američkog sveštenika Endrua Bransona koji je 20 godina živeo i radio u Izmiru, a kome Ankara sudi zbog optužbi za špijunažu i povezanost sa terorizmom.
Turska je pozvala Vašington da promeni odluku i zapretila „odmazdom bez odlaganja“, uz ocenu da ovakvo ponašanje demonstrira „agresivan stav SAD“.
Dugogodišnji dopisnik iz Turske Vojislav Lalić za Sputnjik kaže da slučaj hapšenja američkog sveštenika, oko koga se digla velika prašina, zapravo treba posmatrati u širem okviru. Uzroci ove situacije i zatezanja američko-turskih odnosa su mnogo dublji i povlače se već godinama, kaže Lalić.
„Turska i Sjedinjene Američke Države ne mogu da nađu zajednički jezik oko situacije u Siriji. Vašington, odnosno Pentagon direktno podržava i naoružava sirijske Kurde koji su se istinski do sada borili protiv pripadnika Islamske države. Zapravo, pitanje je kako bi situacija u Siriji izgledala da nije bilo tih Kurda, bar u ovom pograničnom delu prema Turskoj? Međutim, u Ankari tvrde da su ti sirijski Kurdi zapravo teroristi i ne mogu da oproste Pentagonu što ih ne samo podržava, nego ih i naoružava“, podseća Lalić.
On kaže da je razlog za poremećaj odnosa dva strateška saveznika u okviru NATO-a i odluka Turske da kupi ruski raketni sistem S-400. Amerika tobože smatra da to oružje ne može da se uklopi u NATO sistem odbrane, pa iako je ugovor o kupovini potpisan, vrši direktan pritisak na Ankaru da odustane od tog posla. Treba podsetiti i da Ankara tvrdi da joj nije omogućeno da kupi američki sistem „Patriot“. Situacija je mnogo složenija nego što sada izgleda, kaže Lalić.
„Grupa kongresmena je čak predložila da se Turska kazni zbog hapšenja ovog sveštenika, kao i zbog kupovine ruskih raketa S-400, da im se obustavi isporuka modernih aviona F-35. Taj predlog je podnesen Kongresu i na kraju će sigurno stići do predsednika Trampa, koji bi trebalo da ga verifikuje ili odbaci. Turska inače sa nekoliko NATO zemalja učestvuje u proizvodnji tog aviona“, podseća naš sagovornik.
Lalić kaže da su sankcije uvedene turskim ministrima prilično simbolične, jer su u pitanju zvaničnici koji u SAD nemaju gotovo nikakvu imovinu.
Dugogodišnjeg dopisnika iz Turske smo pitali i šta bi mogla biti pomenuta odmazda zbog sankcija uvedenih ministrima te zemlje i da li možda očekuje da Turska uskrati gostoprimstvo Amerikancima u bazi Indžirlik.
„Opozicija predlaže da se Amerikanci kazne, čak i tako što bi im se otkazalo to gostoprimstvo. Ipak, mislim da se Turska neće usuditi da ide toliko daleko, iako Erdogan za razliku od svojih prethodnika, očigledno nije puki poslušnik Vašingtona i Bele kuće, on pre svega vodi računa o interesima svoje zemlje u regionu i tako se i ponaša. Ali nisam siguran da će se usuditi da toliko izaziva moćnog saveznika s druge strane Atlantika“, kaže Vojislav Lalić.
On se ne slaže sa stavom pojedinih analitičara koji tvrde da je gužva oko kupovine ruskog raketnog sistema i uhapšenog sveštenika jedan od znakova početka izlaska Turske iz NATO-a i da je u sadašnjim okolnostima to teško očekivati.
„Erdogan je političar koji dobro poznaje naciju na čijem je čelu, zna da oni koji ga slede vole da čuju tako krupne reči, ne samo na račun Amerike, već i Nemačke i Francuske, kada izriče teške optužbe, mnogo više se obraća domaćoj javnosti“, zaključuje Vojislav Lalić u razgovoru za Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com