Ambasador Velike Britanije u Briselu Tim Barou danas će predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku predati pismo britanske vlade kojim se EU zvanično obaveštava o nameri Velike Britanije da napusti Uniju.
Predviđeno je da Barou lično uruči pismo Tusku u 13:30, nakon čega će predsednik Evropskog saveta iz Brisela obratiti javnosti.
Očekuje se da Donald Tusk u ime 27 država članica EU izrazi žaljenje zbog ovakve odluke Velike Britanije, ali i spremnost EU da „ujedinjena konstruktivno pregovara sa Londonom u cilju izbegavanja svake vrste nesigurnosti koju Bregzit može doneti građanima“.
Dan kasnije, u četvrtak, predsednik Evropskog saveta obavestiće lidere 27 država članica o nacrtu evropskih pregovaračkih pozicija koje će uslediti kao odgovor na britansko pismo o izalsku iz Unije.
„Kao što znate lično bih voleo da Velika Britanija nije odlučila da napusti EU, ali većina britanskih glasača je odlučila drugačije. Zato moramo da učinimo sve kako bi ovaj proces razvoda bio što bezbolniji za EU“, poručio je nedavno Tusk.
On je za 29. april zakazao vanredni samit lidera EU 27 koji bi trebalo da usvoje smernice za pregovore o Bregzitu. To bi konkretno trebalo da bude paket istrukcija i „crvenih linija“ kojih će Evropska komisija, inače zadužena za pregovore sa Londonom, morati da se pridržava.
Glavni pregovarač, u ime EU, biće nekadašnji ministar u francuskoj vladi i bivši EU komesar, Mišel Barnije. Plan EU jeste da Evropska komisija na osnovu preporuka Evropskog saveta izradi detaljan plan direktiva koje se odnose na evropske pozicije u pregovorima sa zvaničnim Londonom, a koje će biti usvojene u maju na samitu EU lidera u Briselu. Tek tada je moguće krenuti u konkretan proces razdruživanja i uspostavljanja novih odnosa Velike Britanije i EU.
Iako su građani Velike Britanije još prošlog juna na referenudmu sa 51,9 odsto glasova „za“ odlučili da njihova zemlja bude prva u istoriji koja će napustiti Evropsku uniju, zvanična procedura „razvoda“ kreće danas pokretanjem člana 50 Lisabonskog ugovora, koji važi za dopunu svojevrsnog ustava EU.
Od ovog trenuka počinje da teče rok od dve godine pregovora Brisela i Londona koji predviđa da Velika Britanije zvanično napusti EU najkasnije do aprila 2019. godine.
Procene su ipak da će ovaj proces koji se sastoji od utvrđivanja uslova izlaska, ali i budućih odnosa EU i Velike Britanije, trajati mnogo duže kako zbog svoje složenosti tako i zbog činjenice da se prvi put u istoriji EU kreće u „nepredvidljivi proces“ razdruživanja sa državom članicom. Član 50 Lisabonskog ugovora predstavlja okvirni plan za izlazak države iz EU.
Pre Lisabonskog ugovora, koji je stupio na snagu 2009. godine, mehanizam napuštanja Unije nije ni postojao. Sam član 50, na koji se u sinoć potpisanom pismu upućenom EU poziva britanska premijerka, relativno je kratak, ima pet paragrafa koji govore o tome da „bilo koja članica EU može da odluči da napusti EU“, da „o tome mora da obavesti Evropski savet i pregovara o izlasku sa EU“, kao i da je predviđen rok od dve godine za postizanje dogovora „koji može biti produžen uz saglasnost svih zemalja članica. Istovremeno, član 50 predviđa da zemlja koja izlazi iz EU ne može da učestvuje u internim razgovorima Unije o sopstvenom izlasku iz iste.
Sa obe strane Lamaša trenutno se procenjuje da će dogovori o uspostavljanju novih odnosa EU i Velike Britanije prvenstveno u oblasti trgovine i slobode kretanja biti mnogo zahtevniji od samog procesa izlaska iz članstva.
Već se pominje mogućnost dva scenarija tzv. „mekog“ i „tvrdog razlaza“, pri čemu prvi ide na ruku biznisu i znači ostanak Veliki Britanije na jedinstvenom evropskom tržištu i nastavak carinske unije. Međutim većina zvaničnika predviđa „tvrdi razlaz“, napominjući da će EU uslovi biti teški kako bi se, između ostalog, obeshrabrile druge zemlje članice da pođu putem Velike Britanije.
”U Evropi ili jedete ono što je na stolu ili ne sedite za stolom. Polučlanstvo i izbirljivost nisu mogući”, poručio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker povodom najava iz Londona da bi Velika Britanija želela da posle izlaska dogovori prvenstveno trgovinske olakšice.
Uslov za tako nešto bio bi sloboda kretanja i prava za građane i radnike iz EU na teritoriji Velike Britanije što je i ranije bio glavni kamen spoticanja između Brisela i Londona.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com