Oko jedne trećine od ukupne količine hrane u svetu se pokvari ili baci dok se transportuje sa mesta na kom je proizvedena do mesta gde se konzumira, a čija je vrednost do 940 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou, procenjuje Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Novi globalni standard za merenje gubitka i bacanja hrane pomoći će zemljama i kompanijama da pojačaju napore za efikasnije skladištenje, transport i konzumiranje hrane, saopštili su danas kreatori ovog standarda, prenosi „Tomson Rojters fondacija“.
Standard je prvi set međunarodnih propisa i obaveza poslovnih subjekata, vlada i drugih organizacija da izveštavaju o merenju i upravljanju gubicima i bacanjem hrane u cilju smanjenja te pojave, naveli su autori standarda.
Ovi napori treba da rezultiraju usmeravanjem viška hrane ka oko 800 miliona potrhranjenih ljudi širom sveta, i smanjenjem emisije štetnih gasova koja nastaje iz ostataka nepojedene hrane, a koja u ukupnim klimatskim promenama doprinosi sa oko 8,0 odsto.
„Jednostavno nema razloga da se toliko hrane gubi i baca“, kaže Endrju Stir, predsednik Svetskog instituta za resurse, koji je rukovodio izradom standarda.
„Sada imamo moćan novi alat koji će pomoći vladama i kompanijama da uštede novac, zaštite resurse, i obezbede da veći broj ljudi dobije hranu koja im je potrebna“, naveo je Stir u saopštenju.
Često kompanije, države ili gradovi nemaju dovoljno informacija o tome koliko, zašto i gde je uklonjena hrana iz lanca snabdevanja. Takođe definicije gubitka hrane i prehrambenog otpada variraju, zbog čega je teško vršiti poređenja, navodi se u dokumentu o novom standardu.
Paskal Greverat, potpredsednik Nestlea za održivost životne okoline, ističe da je taj prehrambeni div testirao standard za merenje gubitka svežeg mleka u svom lancu snabdevanja u Pakistanu, gde nabavlja mleko od preko 100.000 poljoprivrednika.
Zahvaljujući cisternama-hladnjačama u selima i rashladnim sistemima koji se koriste tokom transporta, utvrđeno je da rastur iznosi samo 1,4 odsto, pokazao je novi međunarodni standard, dok je nacionalni prosek u toj zemlji iznad 15 odsto.
U zemljama s niskim prihodima, veći problem predstavlja gubitak hrane, jer je njeno kvarenje prisutno već na početku vrednosnog lanca – tokom žetve ili skladištenja, zatim tokom transporta i prerade. Međutim, to što prodavnice i potrošaci u bogatijim zemljama bacaju hranu u smeće – još je gore.
Zagovornici standarda, koji je pokrenut na Forumu Globalni Zeleni Rast (Global Green Growth Forum) u Kopenhagenu, nadaju se da će vlade usvojiti praksu merenja rastura i bacanja hrane u skladu sa novim ciljevima održivog razvoja.
Oni se takođe zalažu za to da se bacanje hrane prepolovi do 2030. godine, kao i da se do tog datuma smanji i rastur namirnica, piše „Tomson Rojters fondacija“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com