Ubistvo ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari otvorilo je mnoga pitanja, od toga kome i zašto odgovara atentat, ko će i zašto iz ovoga izaći kao poražen ili pobednik, kako će to uticati ne samo na rusko-turske odnose i rat u Siriji, te šta se može očekivati nakon ovog bezumnog čina.
Istovremeno, neki zapadni mediji, poput londonskoga Gardijana, čak vuku paralelu sa zlokobnim sarajevskim atentatom na austrijskoga prestolonaslednika Ferdinanda, koji je svet gurnuo u klanicu Prvoga svetskog rata, dok turski mediji „bljuju vatru“ na neprijatelja „broj jedan“ predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Fetulaha Gulena, kao odgovornog za napad, uz dodatak da je usve “umešana i CIA”.
Ankara nakon neuspelog puča traži izručenje Gulena od SAD-a, a u samoj zemlji vlada prava antigulenovska histerija.
Sve to, piše zagrebački Jutarnji list, dodatno udaljava Tursku, drugu vojsku po snazi u NATO-u, od SAD i baca je u jači stisak Moskve.
To, kako se navodi, celoj tragičnoj situaciji daje dodatnu dramatiku u ovo krvavo predpraznično vreme kada se Evropom širi nemir zbog niza terorističkih napada i gotovo histerične atmosfere pretnji.
Kako sada stvari stoje, Andrej Karlov nije ubijen (samo) kao simbol “ruskog angažmana u Siriji“ i zbog destrukcije gotovo savezničkih odnosa Rusije i Turske, nego je, kako pišu ruski mediji, ambasador bio jedan od glavnih organizatora i posrednika u pripremi trojnog kremaljskog susreta ministara spoljnih poslova Rusije, Turske i Irana – Sergeja Lavrova, Mevluta Čavušoglua i Mohameda Džavada Zarifa.
Za taj se susret tvrdi da će (može) biti prekretnica u odnosima na Bliskom istoku te će (može) izgraditi novu konfiguraciju političkih savezništava u vezi s ratovima u Siriji, ali i Iraku.
Iako se dogodila ekstremna situacija, trojni sastanak u Moskvi nije otkazan, a nakon njega je rečeno da su tri države spremne garantovati sporazum između sirijske opozicije i vlasti, dogovarati prekid vatre, dostavu humanitarne pomoći te slobodni protok ljudi po Siriji.
Time su Rusija, Turska i Iran sebe deklarisali kao zemlje koje određuju i kreiraju sudbinu Sirije te da im možda Zapad ni ne treba kao partner, osim, možda, da se prilagodi njihovim odredbama.
Doduše, navodi se dalje, Turska i Iran su u konkurentskim odnosima na terenu, ali s istim ambicijama regionalnih (i šire) sila, a Rusija u svom naletu kao (trenutni) gospodar sirijske situacije želi kontrolisati (imati pod sobom) najjače “domaće” učesnike.
Jutarnji piše da Mosva sada smatra da može držati pod kontrolom i Teheran i Ankaru, ali sve zavisi i o tome kakvu će poziciju zauzeti nova američka administracija Donalda Trampa jer interregnum u SAD-u traje predugo.
SAD je u ovom trenutku sa svojim sirijskim saveznicima izbačena iz igre, a Brisel se dugo zagrejava uz liniju igrališta, bez veće ambicije da uđe u igru opterećen vlastitim brigama i dilemama koje se samo svode na to da zaustave (mogući) novi izbeglički prodor u Evropu.
Iz smrti svog ambasadora Rusija može “izvući” najviše, piše Jutarnji i dodaje da je Zapad unisono osudio taj bezumni teroristički čin, a ono što je, kako se navodi, najbitnije, pogotovo turskom predsedniku Erdoganu, jeste da sa sebe skine bilo kakvu odgovornost te da Vladimir Putin to prihvati.
I zagrebački Ekspres piše da događaji u Turskoj podsećaju na ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu pre sto godina, koji je sledom kasnijih događaja gurnuo svet u Prvi svetski rat.
Kao pre stotinu godina, svet je danas prepun tenzija, raste nacionalizam, a političke ideje dovode do nezadovoljstva među građanima i stari svetski poredak čini se pred raspadom, piše ovaj hrvatski portal.
Danas ruske i turske vlasti očito koordiniraju svoj odgovor na atentat. Sigurno je, dodaje se, da neće međusobno zaratiti, a obe države krive teroriste za pokušaje narušavanja njihovih odnosa.
Ipak, konstatuje portal, zlokobna senka se spustila.
„Eksplozije, terorizam, sektaško i nacionalističko nasilje širi se plamenovima rata koji proždiru Siriju. Šire se preko granica država i preko morskih obala“, navodi Ekspres uz podsećanje na reči ubice ambasadora: „Ne zaboravite Alep. Ne zaboravite Siriju“.
Gotovo nestvarni snimci i fotografije zabeležile su poslednje trenutke života ruskog ambasadora i njegovog ubice u Ankari.
„Živimo u čudnim i uznemirujućim vremenima. Toliko toga čini se nestvarnim da se ponekad moramo podsetiti da su događaji opisani u vestima doista stvarni. Iznad svega nadvila se mračna senka nesigurnosti“, piše Ekspres i konstatuje da je možda ubica iz Ankare stvarno hteo samo da upozori na patnje ljudi u Alepu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com