Na severnoj železničkoj stanici u rumunskoj prestonici, visoka mlada devojka oduševljeno razgovara sa starijim ukrajinskim parom koji je upravo ušao u privremenu prostoriju za prihvat ukrajinskih izbeglica, dok priprema kafu za pridošlice.
Devojka je Olena Trofimčuk, Ukrajinka iz Odese koja sada volontira kao prevodilac na stanici da pomogne ukrajinskim izbeglicama da prevaziđu jezičku barijeru.
Ova 26-godišnjakinja je rekla da je bila slobodni fotograf pre izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba.
„Napustila sam Ukrajinu jer je moja mama počela da brine“, rekla je Trofimčuk za Sinhuu. „Tako smo mama, baka i ja otišle kolima u Republiku Moldaviju, a zatim smo se odvezle u Galati u istočnoj Rumuniji, gde smo provele nekoliko dana u izbegličkom centru“, ispričala je svoju priču. „Ubrzo smo, na veb stranici posvećenoj izbeglicama, uspele da pronađemo mesto za boravak u Bukureštu“, dodala je.
Govoreći o tome kako je odlučila da postane volonter, mlada Ukrajinka se priseća: „Jednog dana me je jedna sugrađanka koja je već pomagala na stanici zamolila da pomognem“. Ona je tada odmah pritekla u pomoć i od tada radi sa grupom „prijateljskih i korisnih“ rumunskih volontera.
Dok je „na dužnosti“, Trofimčuk ne štedi truda da dočeka i pomogne novopridošlima. „Kupujem karte i tražim smeštaj za svoje sunarodnike. Ponekad pomažem i rumunskim volonterima u kuhinji“, navodi.
Severna železnička stanica u Bukureštu bila je središte za ukrajinske izbeglice koje stižu i putuju u druge delove zemlje ili Evrope. Četiri čekaonice na stanici pretvorene su u privremene prijemne sobe za Ukrajince koje vode različite nevladine organizacije (NVO).
„Takođe imamo punkt za podršku na stanici, gde pružamo pomoć 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji“, rekao je predsednik rumunskog Crvenog krsta Joan Silviu Lefter u nedavnom intervjuu za Sinhuu.
Prema Lefterovim rečima, većina Ukrajinaca direktno prelazi granicu sa Rumunijom ili ulazi u zemlju preko Republike Moldavije. Svima im pomažu rumunske pogranične vlasti. Neki od izbeglica nameravaju da ostanu u Rumuniji, dok drugi planiraju da nastave put ka drugim destinacijama u Evropi.
„Onima koji odluče da ostanu u Rumuniji, ponuđene su različite opcije: ili odlazak u jedan od smeštaja kojima upravlja država ili privremeni boravak u kući nekog od stanovnika“, objasnio je Lefter.
On je rekao da je broj izbeglica koje stižu iz Ukrajine u poslednje vreme pao sa nekoliko desetina hiljada dnevno, u prvim danima sukoba, na nekoliko hiljada ili čak manje od hiljadu dnevno, iako niko ne zna kako će se situacija razvijati.
Uvek nasmejana i energična, Trofimčuk je željna i odlučna da pomogne svojim sunarodnicima u nevolji, da se osećaju bezbedno i zbrinuto. Ona nailazi na sve vrste ljudi i ne štedi truda da im pruži ruku pomoći.
„Severna železnička stanica je sada moj drugi dom. Već sam stekla mnogo prijatelja, ali, naravno, nedostaje mi dom. Svaki dan kada se probudim pitam se: kada ću moći da se vratim kući? „, kaže.
Trofimčuk je ostala u kontaktu sa porodicom, prijateljima i komšijama kod kuće. Ona zna da je njena kuća bezbedna, ali „neizvesnost“ je preovladala.
„Niko ne zna šta će budućnost doneti… Nadamo se da će naš grad biti bezbedan krajem maja“, rekla je ona.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com