Veliko je pitanje kako će na moguće nove sankcije SAD prema Pjongjangu reagovati Kina, Rusija, kao i krugovi u Južnoj Koreji koji su zainteresovani za poslovnu za saradnju sa Severnom Korejom. Može da se dogodi da one ne slede kaznene mere.
Odluka američkog predsednika da otkaže dugoočekivan susret sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom 12. juna u Singapuru zbog, kako je naveo, Kimove neprijateljske retorike, naišla je na kritike i zabrinutost svetske javnosti.
Prema rečima Borislava Korkodelovića, novinara i spoljnopolitičkog komentatora, održavanje samita je od početka bilo pod velikim znakom pitanja, a na povlačenje Vašingtona uticalo je niz faktora.
„Jedan od njih je činjenica da je Tramp prihvatio susret sa Kimom na ’prvu loptu‘, čim je tako nešto ponudila delegacija Južne Koreje. On se nije o tome konsultovao sa svojim saradnicima, a jasno je da je bilo jako malo vremena za pripremanje jednog takvog istorijskog samita. Naime, prošlo je 73 godine od podele Korejskog poluostrva, a od okončanja Korejskog rata proteklo je 65 godina. Za to vreme se ništa na poluostrvu nije promenilo. Nemoguće je u toku jednog sastanka, kako su to prvobitno zamislili predsednik Tramp i njegov savetnik Bolton, rešiti višedecenijska pitanja koja zadiru u interese čitave Severoistočne Azije“, ocenjuje Korkodelović.
On ističe da je situacija na Korejskom poluostrvu međunarodni problem za čije rešavanje su zainteresovane Severna i Južna Koreja, Kina, Ruska Federacija i Japan. Pritom, dodaje, Severna Koreja je poslednjih tridesetak godina ulagala natčovečanske napore, po cenu potpunog urušavanja standarda sopstvenog naroda, da dođe do neke protivteže pred politikom SAD i konzervativnih krugova u Južnoj Koreji i Japanu.
Zato, napominje, Trampova odluka da otkaže samit i nije toliko loša koliko na prvi pogled izgleda, jer je verovatno obema stranama potrebna mnogo temeljnija priprema.
„Američki predsednik je ostavio otvorena vrata za neki budući samit, rekao je da se nada da će sve biti u redu, pa je čak ponudio Severnokorejcima da predlože vreme i mesto nekog narednog susreta. Takođe, državni sekretar Pompeo je rekao da će pregovori i konsultacije biti nastavljeni, što daje mogućnost da u budućnosti ovakav samit bude održan. Na kraju bi to možda izgledalo tako što bi se Severna Koreja postepeno denuklearizovala, a ne odmah za šta se zalaže Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Potrebno je da obe strane učine određene ustupke, a zatim na dnevni red dolazi pitanje prisustva američkih trupa u Južnoj Koreji. Treća stvar podrazumeva postepeno ujedinjenje dveju Koreja i, konačno, da na međunarodnoj konferenciji, koja bi bila organizovana, bude proglašena neutralnost te jedinstvene korejske države“, ukazuje iskusni novinar.
Lopta je sada u dvorištu Vašingtona, napominje naš sagovornik, jer je Trampova odluka da otkaže samit naišla na osudu javnosti, dok je Severna Koreja od januara ove godine uspela da prikaže svoje drugo, lepše lice svetu.
„Severna Koreja je izašla iz svoje ljušture, a njen lider se u više navrata, uključujući istorijski susret sa kineskim predsednikom Sijem, predstavio u potpuno drugačijem svetlu od onoga kako ga je predstavljala zapadna štampa. Sada mediji o narodu, ali i šefu Severne Koreje pišu kao o normalnim ljudima sa kojima vredi razgovarati. Dakle, Pjongjang je uspeo da razbije medijski obruč koji su američki i ostali zapadni mediji decenijama formirali oko njega i svet vidi da je Severna Koreja nešto drugo. Kim Džong Un i njegova zemlja su dobili čvršću osnovu u međunarodnoj zajednici, uz pomoć pre svega Pekinga i Seula“, kaže Korkodelović.
Na pitanje da li bi sankcije koje, kako tvrde američki mediji, Bela kuća planira naredne nedelje da uvede Severnoj Koreji, dodatno usporile put ka nekom budućem samitu Vašingtona i Pjongjanga, Korkodelović kaže da bi to svakako bio još jedan žestok udarac za Severnu Koreju.
„Međutim, veliko je pitanje kako će na te sankcije reagovati glavni ekonomski partneri Severne Koreje — Kina, Rusija, kao i krugovi u Južnoj Koreji koji su veoma zainteresovani za poslovnu za saradnju sa Severnom Korejom. Može da se dogodi da Kina poruči da ne želi da sledi SAD u kaznenim merama, jer smatra da je Pjongjang pokazao veliku dozu razumevanja, dobronamernosti i spremnosti na saradnju“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com