Politička scena Nemačke bogatija je za novi pokret pod nazivom „Stend ap“ („Ustani“), koji je pokrenula Sara Vagenkneht, kopredsednica partije „Levica“ u nemačkom parlamentu i jedan od najžešćih kritičara sankcija protiv Rusije.
Pokret je osnovan sa ciljem da predstavlja glas radnika i ujedini podeljene partije levice širom Evrope u front sposoban da se suprotstavi takozvanim „desnim“ partijama.
Prema rečima profesora doktora Slobodana Zečevića sa Instituta za evropske studije, ti novi pokreti levice žele da popune prazninu koja se javila zbog toga što su socijaldemokratske stranke širom Evrope izgubile na značaju i uticaju u biračkom telu.
Kako kaže, pokret „Stend ap“ se povezuje sa Žan-Lik Melanšonom i pokretom „Nepotčinjeni“ u Francuskoj, kao i još nekim drugim levičarskim pokretima.
„Oni žele da popune tu prazninu i da uđu umesto socijaldemokratskih partija na polje levice. Njima je, pre svega, cilj da se izbore za socijalna prava radnika za koja smatraju da su ugrožena, jer veruju da su plate i penzije niske, ali i da su neka druga socijalna prava u današnjoj Evropi praktično smanjena“, objašnjava Zečević za Sputnjik.
Međutim, dodaje naš sagovornik, partije levice su imale hendikep jer je obično reč o partijama velike tolerancije, bratstva među ljudima i prihvatanja ljudi različitih vera, a kriza u Evropi se pojavila upravo sa ulaskom velikog broja migranata iz Afrike na teritoriju EU.
„Kod pokreta ’Stend ap‘ je interesantno to što oni smatraju da treba ograničiti ulaz radnika iz država Afrike i Azije, odnosno smatraju da treba primiti samo one koji su zaista politički ugroženi u tim zemljama. To je, dakle, jedna nijansa koja inače ne postoji kod Melanšona u Francuskoj, ili kod nekih drugih levičarskih partija. Ovde je reč o novini u tom smislu, pa mislim da je ovo neka realistična levica u ovom trenutku“, kaže Zečević.
Na pitanje ima li novi pokret u Nemačkoj kapacitet da se umesto socijaldemokrata pozicionira na levoj strani političkog miljea, Zečević kaže da je to u ovom trenutku teško proceniti.
„Jedini odgovor na to mogu da daju neki naredni izbori u Nemačkoj, bili oni lokalni ili savezni. Oni smatraju da mogu da privuku čak do 34 procenta biračkog tela, što znači da bi eventualno mogli da postanu ozbiljna snaga u parlamentu. Međutim, njihovi stavovi se u ovom trenutku ne poklapaju samo sa programom socijaldemokrata, već tu postoje i ove alternativne, desne stranke, koje takođe na neki način ubiraju to nezadovoljstvo nemačkih birača zbog imigracija i socijalnog stanja, visine plata i socijalnih davanja za srednji sloj i radničku klasu. Zato je za ovaj novi pokret situacija prilično komplikovana, jer ima raznoliku konkurenciju, ne samo na levici već i na desnici“, napominje Zečević.
Kako kaže, partija Alternativa za Nemačku dosad je bila zapravo jedina prava alternativa postojećem partijskom poretku u Nemačkoj.
„Na strani pokreta ’Stend ap‘, u odnosu na Alternativu za Nemačku, mogli bi da budu oni građani koji su socijalno ugroženi i koji još neguju neke vrednosti levice u smislu očuvanja ljudskih prava. U svakom slučaju, novi pokret mogao bi biti jedna nova alternativa hrišćanskim demokratama i socijaldemokratama, a izbori će biti ti na kojima će se izmeriti snaga ovog pokreta u nemačkom društvu“, zaključuje Zečević za Sputnjik.
Inače, Sara Vagenkneht je političarka, ekonomista i publicista. U političkom životu Nemačke aktivna je gotovo 30 godina. Pre partije „Levica“ bila je član Partije demokratskog socijalizma (PDS), koja je kasnije sa još jednom strankom formirala „Levicu“. Bila je predstavnik PDS-a u Evropskom parlamentu, a kopredsednica „Levice“ postala je u maju 2010. godine.
Dve godine kasnije nemački mediji preneli su da je Vagenknehtova jedna od 27 članova Bundestaga iz redova levice, koji su pod prismotrom bezbednosnih službi.
Jedan aktivista antifašističke grupe „Torte za neprijatelje humanosti“ bacio je 2016. Sari Vagenkneht tortu u lice na mitingu Levice u Magdeburgu, u znak protesta zbog njenih poziva da se ograniči broj migranata.
Jedna je od najžešćih kritičara sankcija koje je Nemačka uvela Rusiji, nije blagonaklona ni prema politici SAD u Evropi, a u junu ove godine pozvala je Rusiju da se vrati u G8 kao protivteža Americi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com