Situacija oko Jerusalima se zaoštrava, imajući u vidu da je u prethodnih pola godine u protestima poginulo 16 Palestinaca, kao i jedan pripadnik izraelskih vojnih snaga, dok je u danu otvaranja Ambasade stradalo gotovo četiri puta više ljudi.
Otvaranje Ambasade SAD u Jerusalimu prate veliki protesti Palestinaca kod granične ograde u Pojasu Gaze. Izraelske snage ubile su više desetina demonstranta, a više od dve hiljade Palestinaca je ranjeno.
Američka ambasada svečano je otvorena uoči obeležavanja 70. godišnjice osnivanja Izraela, dok se istovremeno širom Pojasa Gaze sa zvučnika na džamijama pozivaju Palestinci da se pridruže takozvanom „Velikom maršu povratka“.
Nemanja Starović, istoričar i dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku podseća da protesti Palestinaca, u različitom vidu i promenljivim intenzitetom traju još od 6. decembra prošle godine, kada je američki predsednik Donald Tramp doneo odluku o priznavanju Jerusalima za glavni grad Izraela.
Kako kaže, jasno je da se situacija zaoštrava, imajući u vidu da je u prethodnih pola godine u protestima poginulo 16 Palestinaca, kao i jedan pripadnik izraelskih vojnih snaga, dok je u danu otvaranja Ambasade stradalo gotovo četiri puta više ljudi.
„Ovo što se dešava svakako predstavlja reakciju na svečanu ceremoniju otvaranja američke ambasade u Jerusalimu, a bojim se da će situacija dodatno eskalirati, imajući u vidu da se na vrlo nesrećan način poklapaju datumi, jer se u utorak obeležava 70 godina od egzodusa 700.000 Palestinaca 1948. godine, nakon pobede Izraela u ratu za nezavisnost, što uvek dodatno podgreva tenzije i nosi jedan specifičan emotivni naboj. Bojim se da možemo očekivati dalju eskalaciju, i to ne samo u tom urbanom getu koji nazivamo Pojasom Gaze, već i u drugim delovima palestinskih teritorija na zapadnoj obali“, ističe Starović.
On ne veruje da će druge, velike države slediti odluku Amerikanaca da svoju ambasadu prebace iz Tel Aviva u Jerusalim, dok se to može očekivati od nekih zemalja manjeg značaja i formata u međunarodnim odnosima.
„Međutim, bojim se da je šteta već učinjena. Sve ovo zapravo predstavlja izraz te nove politike SAD na Bliskom istoku, koja prosto raskida sa jednom tradicijom dugom sedamdeset godina, a koju je karakterisao, pored podrške Izraelu, ipak koliko-toliko izbalansiran pristup i održavanje određenog nivoa veza sa arapskim državama. Sada se to sve menja, Amerika se oslanja isključivo na Izrael, Saudijsku Arabiju i male zalivske monarhije koje su pod saudijskim uticajem, što dodatno antagonizuje Palestince“, primećuje naš sagovornik.
Staroviću se čini da to što sada zvaničnici Saudijske Arabije praktično preuzimaju ulogu nekoga ko treba da „zavrće“ ruke Palestincima i tera ih da prihvate jednostranu politiku SAD, doprinosi tome da se Palestinci osećaju iznevereno od strane svoje arapske braće, što svakako doprinosi daljem dizanju tenzija.
I Jelizaveta Jakimova sa Ruskog instituta za strateška istraživanja za Sputnjik kaže da je situacija u regionu veoma opasna, jer raste broj ubijenih i ranjenih Palestinaca.
„Međutim, ne očekujem da će vatra preći na druge bliskoistočne zemlje. Mislim da nećemo biti svedoci diplomatskog konflikta, već ozbiljne diplomatske rasprave. Za sredu je zakazan samit Lige arapskih zemalja, a Turska je već osudila odluku Trampa o otvaranju Ambasade u Jerusalimu. Egipat je nezadovoljan zbog preoštre reakcije Izraela na proteste, iako je ranije nudio Hamasu pomoć u rešavanju humanitarne krize, pod uslovom da učesnici protesta prestanu da oštećuju bezbednosne ograde. Međutim, Hamas je odbio taj predlog. Stoga mislim da će barem zasad Pojas Gaze ostati jedina ’vruća tačka‘ koja se pojavila zbog odluke Trampa o otvaranju Ambasade“, ocenjuje Jakimova.
Grigorij Lukjanov sa moskovske Visoke škole ekonomije za Sputnjik kaže da Trampova odluka ima veoma jasan cilj — da pripremi arapski svet i Izrael za novu strategiju SAD za rešavanje bliskoistočne krize.
„Trampov zet, koji je monopolizovao bliskoistočnu politiku SAD, polazi od toga da novi predsednik može da predloži realnu soluciju za ovo trusno područje i na taj način da uđe u istoriju. Niko ne zna šta piše u ovom planu, ali jasno je da odluku o otvaranju Ambasade u Jerusalimu treba tumačiti kao uvod u realizaciju ovog plana“, objašnjava Lukjanov.
Na pitanje kakvi se koraci mogu očekivati od lidera palestinskog Hamasa, Lukjanov kaže da zvanične političke strukture koje zastupaju interese Arapa iz Palestine nemaju mogućnost da na neki način utiču na trenutnu situaciju.
„Odluka o otvaranju Ambasade SAD u Jerusalimu doneta je sredinom devedesetih, a sada je samo implementirana. Lideri Hamasa mogu da ponavljaju sto puta da SAD ne žele mir na Bliskom istoku i da je Izrael izvor zla, ali činjenica je da ovaj pokret nema ekonomske i vojne resurse da izazove novi konflikt na tom prostoru. Nakon izraelskih operacija 2012-2014. godine, Hamas je izgubio skoro svu ekonomsku infrastrukturu u Pojasu Gaze i neće imati čime da hrani stanovništvo ako ne započne pregovore sa Mahmudom Abasom i Izraelom. Hamas će pratiti situaciju, ali neće donositi ozbiljne odluke, jer bi to bilo protiv njihovih interesa“, napominje Lukjanov.
Hamas, zaključuje Lukjanov, više neće moći da bude vođa nove intifade, iako su pristalice ovog pokreta bile na čelu prethodnih ustanaka Palestinaca protiv Izraela, jer on više nije kakav je bio ranije i mora da se pregovara.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com