Većina građana Bugarske i Rumunije, 10 godina posle ulaska u EU, i dalje ima pozitivno mišljenje o Uniji, istakli su u Beču nekadašnji ministar za EU Meglena Kuneva i bivši šef rumunske diplomatije Lazar Komanesku i odbacuju tvrdnje da je prijem u članstvo te dve zemlje usledio prerano.
Oni su, u sinoćnjoj diskusiji u Beču, ocenili da bi bilo poželjno da te dve zemlje uđu i u evrozonu.
Bugari su 2007. imali utisak da su na ispravnoj strani i da su težili ka liberalnom demokratskom poretku, kazala je Kuneva koja je bila i prva evropska komesarka iz Bugarske.
Komanesku je istakao da je članstvo bilo od koristi za obe strane.
Politolog Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije u Sofiji saglasan je bio sa Kunevom da prijem Rumunije i Bugarske u EU nije usledio prerano.
Istovremeno je kazao da građani u novim članicama možda nisu imali realna očekivanja, jer su se nadali izjednačenju između siromašnih i bogatih zemalja, ali su, nakon prijema u članstvo, zbog finansijske krize, usledila teška vremena.
Krastev je preneo da se danas članstvo u EU u Bugarskoj i Rumuniji shvata necicm što se podrazumeva.
„Posebno otvaranje granica, sloboda putovanja važe kao velika dostignuća“, kaže Komanesku dodajući da građani od svojih vlada očekuju poboljšanje „performanse“.
Kuneva je kazala da, zbog ekonomskih neravnoteža, vlade moraju pojačati reformsko delovanje.
Kada je reč o proširenju i produbljivanju EU Krastev je podsetio da je Velika Britanija bila snažno za širenje, ali ne i integraciju u EU.
„Britancima je bila važna zajednica interesa, i nisu je shvatali sudbinskom zajednicom“, istakao je on.
Kuneva je rekla da će posle Bregzita članicama stajati na raspolaganju manja sredstva iz Brisela.
Rumunija i Bugarska, kako je dodala moraju više da ulažu u infrastrukturu, i posebno u obrazovanje i nauku.
Komanesku je istakao da bi Evropljani trebalo da razmisle o tome da je Kina već sada za mnoge države glavni trgovinski partner.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com