Danska studija je pokazala da su biorazgradive kese štetnije od plastičnih. Plastične kese su ekološki znatno podobnije i od papirnih, i od tekstilnih i plastičnih torbi.
U studiji „Life Cycle Assessment of Grocery Carrier Bags“ Ministarstva za ekologiju i hranu Danske (februar 2018. godine) data je ocena ekoloških uticaja trgovačkih kesa i torbi tokom celog životnog ciklusa — od proizvodnje do upotrebe i odlaganja.
Dansko objektivno i sveobuhvatno ocenjivanje savremenim međunarodnim standardima je pokazalo da su plastične kese znatno ekološki podobnije od papirnih kesa i od tekstilnih i plastičnih torbi.
Studiju je naručila Danska agencija za zaštitu životne sredine, sa ciljem da se prepozna kesa i torba sa najboljim ekološkim svojstvima. Štaviše, Agencija je imala cilj da utvrdi koliki je preporučeni broj ponovne upotrebe za svaku kesu i torbu na osnovu njihovog uticaja na okolinu tokom životnog ciklusa. Projekat je uzeo u obzir da njihova ponovna upotreba može biti primarna, tj. za istu namenu za koju su proizvedene (za prenošenje artikala od supermarketa do kuće) ili sekundarna — kao zamena za druge proizvode, npr. kao kesa za smeće. Studiju je 2018. godine izvela „DTU
Biorazgradive kese se razgrađuju 20 godina
Ova studija je pokazala da, ako bi se u kupovinu išlo jednom dnevno, i umesto nove kese od polietilena višekratno koristila jedna ista papirna kesa ili pamučna torba, tada bi papirnu kesu trebalo koristiti više od 43 dana, torbu od običnog pamuka 7.100 dana (tj. 20 godina), a torbu od organskog pamuka više od 20.000 dana (tj. 55 godina). Tek nakon tog vremena bi višekratno korišćenje jedne iste papirne kese ili pamučne torbe imalo ekološku prednost nad svakodnevnim jednokratnim korišćenjem nove obične kese od polietilena.
Sve masovnije ograničavanje ili potpuna zabrana proizvodnje i upotrebe plastičnih kesa u svetu, podstaknuta nastojanjima da se zaštiti životna sredina na planeti i spreče klimatske promene dovela je do sve glasnije polemike između ekoloških aktivista i stručnjaka o tome koliko su obične plastične kese zapravo štetne, da li su one sa predznakom „biorazgradive“ manje ili više opasne, da li je kontraproduktivno zameniti plastične kese papirnim, torbama sašivenim od pamuka, neke druge tkanine, klasičnim cegerima…
Do usaglašenog rešenja, već sada je jasno, teško će se doći. Ali diskusija će svakako morati da iznedri neka opšteprihvaćena rešenja jer se sa isključivim zabranama, što je vidljivo u mnogim sferama ljudskog života, ne stiže daleko, a postiže se još manje od željenog.
Kada su u pitanju plastične kese, odnosno njihova upotreba, da podsetimo da je najavljena zabrana korišćenja polietilenskih — plastičnih kesa i u Srbiji, s tim što odluku treba da donesu lokalne samouprave.
Tako je došlo do toga da su, od 1. januara ove godine, u maloprodaji u Beogradu zabranjene plastične kese — ali, mogu se koristiti biorazgradive. Doneta je i preporuka o savetodavnom angažovanju inspektora sa preporukom da se trgovci ne kažnjavaju u narednih šest meseci… Do tada treba da se uvede pravilnik, koji će definisati i obuhvatiti sve vrste kesa, tačnije, pravilnik o tehničkim zahtevima za plastične kese.
Prednosti i mane plastičnih kesa i njihovih alternativa bile su tema emisije „Energija Sputnjika“:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com