Do zvaničnog početka zime ostalo je nešto više od dva meseca, a ekipa meteorologa „Akju vedera“ napravila je veliku prognozu za evropski kontinent.
Zima će, kako najavljuju, po svemu sudeći biti tipična u južnim delovima Evrope, uključujući Balkan, dok će idući severnije, padavina biti mnogo manje sa temperaturama većim od proseka.
Stručnjaci kažu da će na zimsku sezonu uveliko uticati La Ninja, okeanski i atmosferski fenomen koji je hladni pandan El Ninju.
Tokom La Ninje neuobičajeno niske temperature okeana šire se ekvatorijalnim delom Pacifika, što zauzvrat stvara sistem povratnih informacija između okeana i atmosfere koji može da utiče na vremenske uslove širom sveta – posebno na zimsku temperaturu i sneg.
La Ninja i njen uticaj na Evropu
Klimatolozi kažu da La Ninja još uvek jača i predviđa se da će tako nastaviti tokom preostalog dela jeseni i zimskih meseci.
„Očekuje se da će La Ninja dostići vrhunac u novembru“, rekao je vodeći međunarodni meteorolog „Akju vedera“ Džejson Nikols, dodajući da bi južna oscilacija El Ninja trebalo da se vrati u neutralnu fazu u januaru.
Uprkos toj promeni tokom drugog dela sezone, atmosferski uslovi bi trebalo da ostanu slični La Ninji tokom cele zime zbog odstupanja između klimatskog fenomena i promenjenih vremenskih uslova.
Šta to znači za zimsku prognozu za 2022./2023. širom Evrope?
Budući da je ovo treća uzastopna zima pod uticajem La Ninje, ova sezona može doneti pregršt sličnosti s prošlogodišnjim zimskim vremenom. Međutim, prognostičari „Akju vedera“ kažu da ova godina sadrži redak deo slagalice kojeg poslednjih godina nije bilo.
„Trostruka La Ninja dogodila se samo tri puta od početka vođenja evidencije, a poslednja je bila početkom veka, od 1998. do 2001“, objasnio je viši meteorolog „Akju vedera“ Alen Repert. Osvrćući se na nekoliko situacija u novijoj istoriji kada su bile tri zime La Ninje zaredom, prognostičari mogu da analiziraju te jedinstvene godine i upotrebe ih za prognoziranje šta bi ova zima mogla da donese.
Koliko će biti hladno ove sezone i koja područja mogu da očekuju olujne uslove?
Meteorolozi „Akju vedera“ odgovaraju na to u analizi po regionima.
Južna Evropa i Balkan na udaru jakih oluja
Prognostičari kažu da postoje naznake da će opšta oluja ove zime često ciljati južnu Evropu. Lokacije širom Portugalije, Španije, južne Francuske, Italije i Balkana imaju veće izglede za češću pojavu dana sa kišom i vetrom nego drugi delovi kontinenta. Na neki način, stanovnici od Pirinejskog poluostrva do jugoistočne Evrope mogli su da vide nešto slično u prethodne dve godine.
To bi moglo da znači povećan rizik od jake kiše, posebno u jugoistočnoj Francuskoj, severnoj centralnoj Italiji i zapadnom Balkanu. Oni koji žive u gradovima poput Venecije u Italiji trebalo bi pomno da prate sve oluje u tom području zbog ranjivosti lokacije na poplave. Dominantan južni trag oluje širom Evrope takođe nosi potencijal za više snežnih padavina duž južnih padina Alpa.
Oluje su poznate po tome što donose štetne vetrove, jake kiše i obilan sneg na višim terenima. Prošle godine mnogi od navedenih olujnih dana u Španiji i Portugaliji usledili su kasnije, čak u proleće. Međutim, brojni udari oluje Blas osetili su se tokom prve polovine novembra u delovima istočne Španije i južne Francuske.
Snežne padavine
Planinska područja koja bi ove zime mogla da imaju više snežnih padavina na Pirinejskom poluostrvu uključuju Kantabrijske planine, Centralni planinski masiv i Pirineje. Nadolazeći obrazac mogao bi da dovede do idealnih razdoblja za skijališta i odredišta za zimski odmor.
Međutim, i u područjima sa nižom nadmorskom visinom takođe su moguće normalne i malo iznadprosečne količine snega kako temperature budu padale tokom zime. Prognostičari smatraju da će, bez obzira na najavljene padavine, posledice predstojeće letnje suše ostati „nezalečene“.
Temperature će ove zime verovatno biti blizu normale do malo iznad normale širom južne Evrope. Međutim, razdoblja nestabilnog vremena mogu biti popraćena razdobljima hladnijeg vremena.
Ostatak Evrope sa suvim vremenom
Ove zime u Velikoj Britaniji Irskoj predviđaju se temperature uglavnom blizu normale, s talasima hladnoće koji se mogu podudarati sa razdobljima snežnog vremena. A za razliku od nestabilnog vremena predviđenog za zemlje južne Evrope, lokacije poput severne Francuske, Beneluksa, Nemačke i delova Poljske mogle bi da imaju znatno suvlje vreme.
Uz olujni trend u regijama na jugu, mnoge će se lokacije širom severne i centralne Evrope suočiti sa rizikom da ostanu bez obilnih zimskim padavina što se može odraziti na poljoprivrednu proizvodnju tokom 2023. godine.
Ovim će područjem dominirati prosečne ili temperature nešto niže ispod proseka.
Uz manje snega za severnu i srednju Evropu raste rizik od hladnog vremena koji smanjuje šanse da zimski usevi prežive do žetve. Ako na tlo padne minimalna količina snega i nastupi hladnoća, ozimi usevi poput žitarica neće imati dovoljno zaštite od prodora hladnog vazduha.
Meteorolozi „Aku vedera“ predviđaju zimu topliju od proseka u severoistočnoj Evropi i Skandinaviji. Povremeno će biti razdoblja nestabilnog i prohladnog vremena, ali brojni atmosferski uslovi upućuju na to da će temperature u celoj regiji biti više, a očekuje se i manje snežnih dana u odnosu na tipične godine.
Ostaje mogućnost da se oluje prošire, s potencijalom da isprva zahvate sever Velike Britanije, a zatim donesu zimske padavine zapadnim i južnim delovima Norveške.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com