Da je nekadašnje jugoslovensko rukovodstvo prihvatilo sporazum u Rambujeu verovatno ne bi došlom do toga da akcija NATO pod nazivom „Saveznička snaga“ bude sprovedena, izjavio je za Glas Amerike penzionisani general Vesli Klark, glavnokomandujući evropskih snaga NATO u vreme intervencije u SR Jugoslaviji.
Klark je rekao da je intervencijom okončano, kako tvrdi, etničko čišćenje koje se događalo u tom trenutku, a da je građanima Kosova pružena prilika da uspostave sigurnost i demokratiju.
Klark, međutim, smatra da „posao još nije završen“, jer i dalje postoje tenzije između Srbije i Kosova, a kako kaže, napetosti postoje i između Bugarske i Severne Makedonije, kao i na Balkanu.
Klark tvrdi da je „sporazum ponuđen predsedniku Slobodanu Miloševiću u osnovi bio identičan sporazumu predviđenom za Bosnu i Hercegovinu“.
On ocenjuje da se Milošević „uobrazio“.
„Kada je 1995. trebalo prebaciti NATO trupe do BiH, Milošević se saglasio i poručio da se to može učiniti preko teritorije Srbije. Četiri godine kasnije promenio je mišljenje – odbacivši sve ponuđeno. Sabotirao je odnose, pregovore i zapravo sukob učinio neizbežnim. I tvrdoglavo je istrajavao u tome“, tvrdi Klark.
On tvrdi i da su vazdušni napadi „bili upereni protiv tadašnjeg političkog režima.“
Kaže da se Milošević nije predomislio i da je pribegao oružanom sukobu.
„Njegove trupe su počinile brojne brutalnosti na Kosovu – tako da je on ishod učinio neizbežnim“, smatra Klark i dodaje da je posle svega nekoliko dana Alijansi postalo jasno da se Milošević mora odreći Kosova.
„Da se nije okrenuo oružju možda bi pomirenje bilo moguće, danas bi možda bilo više mira, ne bi bilo aktuelne napetosti“, smatra Klark i dodaje da su se srpske vojne i policijske snage povukle sa Kosova, ali da je u Srbiji, kaže, i dalje sveprisutno nezadovoljstvo ishodom.
Na pitanje novinara Glasa Amerike – da li postoje reči utehe za građane koje nisu imale nikakve veze sa Miloševićem, ali su oni i njihove porodice stradale, Klark kaže da su „devedesete bile teške godine za Srbe.“
Klark kaže i da se osećao „užasno“ zbog civilnih žrtava čiji je uzrok bilo njihovo pogrešno ciljanje.
On navodi da je bilo stvari koje su činili pogrešno tokom kampanje i ljudi su gubili živote.
Intervencija NATO je počela 24. marta, okončana 10. juna 1999. godine, a odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com