Pad dugogodišnjeg predsednika Sudana Omara el Bašira uzrokovan je teškom ekonomskom situacijom u zemlji, ali u suštini svega je borba za naftu. U tim bitkama je nezaobilazan uticaj SAD.
Epilog drame u Sudanu, koja je počela još sredinom decembra prošle godine, zasad je da je dosadašnji predsednik Omar el Bašir (na vlasti od 1989) svrgnut, i da se nalazi u kućnom pritvoru.
Vojska je objavila vanredno stanje i policijski čas između 22 časa i 4 časa ujutru. Istovremeno, ministar odbrane general Avad Muhamed Ahmed bin Auf objavio je raspuštanje nacionalne skupštine, lokalnih organa vlasti, kao i suspenziju ustava.
Vojno veće bi tokom dve godine nadgledalo tranziciju vlasti. Stvar se usložnjava i činjenicom da demonstranti odbijaju da se povinuju odlukama vojske.
Ovo bi trebalo da označi početak novog perioda u nekada teritorijalno najvećoj afričkoj državi, koja se od okončanja dugogodišnjeg građanskog rata i proglašenja nezavisnosti Južnog Sudana 2011. suočava sa teškom ekonomskom situacijom.
Sudan je pod vlašću Omara el Bašira prošao kroz teške trenutke, i političke i ekonomske. Amerika je Sudan devedesetih godina stavila na listu terorističkih država, čak je i bombardovala okolinu Kartuma, jer je ova država pružila utočište Osami bin Ladenu (ranije, Sudan je pružao utočište poznatom međunarodnom teroristi Karlosu Šakalu).
Takođe, sukobi u provinciji Darfur, gde su provladine milicije, poznate kao džandžavidi, vršile masakre nad nemuslimanskim stanovništvom uzrokovali su međunarodnu izolaciju Baširovog režima i optužnicu za genocid pred međunarodnim krivičnim sudom.
Međutim, gubitak Južnog Sudana odneo je Kartumu bogate prihode od nafte, što je uzrokovalo pad ekonomije, kaže Borislav Korkodelović, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Afrike.
„U decembru su vlasti donele nepopularne mere, koje je diktirao MMF. Između ostalog, hleb je poskupeo 70 odsto, kao i druge životne namirnice, ukinute su neke subvencije, što je izvelo narod na ulice. Građani se sa ulica nisu sklonili sve do danas“, objašnjava on.
Ne treba izgubiti iz vida, kaže naš sagovornik, i mogući uticaj događaja u Alžiru, zemlji u kojoj je, pošto se vojska takođe pridružila zahtevima građana za smenom još jednog doajena afričke politike, Abdelaziza Buteflike, ovaj bio prinuđen da se povuče sa vlasti:
„Pošto se Alžir eventualno kreće u pravcu nekog drugog arapskog proleća, mada u arapskom svetu postoje podeljena mišljenja o tome da li je arapsko proleće pozitivno ili negativno kretanje, verovatno pod uticajem događaja u Alžiru dolazi do intenziviranja demonstracija u Sudanu od ponedeljka i onoga što se događa poslednjih sati“.
Otkad je stekao nezavisnost 1956, u Sudanu je izvedeno pet državnih udara (uključujući ovaj koji se događa upravo sada), napominje Korkodelović. Prethodna četiri bila su različitog karaktera. Dva su, kako kaže, bila pronarodna, odnosno, nakon kratkotrajne vladavine vojske, uspostavljana je civilna vlast.
Druga dva vojna udara, uključujući i onaj uz pomoć koga se i Bašir, koji je nekada nosio čin feldmaršala, domogao vlasti 1989. godine, išla su u prilog vojske i vojnih diktatora.
„Pronarodne pučeve uglavnom su vodili mlađi oficiri, koji bi kasnije pridobijali ili primoravali vrhovnu komandu da im pristupi. Prohunta pučevi bili su po diktatu vrhovne komande i oni su se obično pretvarali u vojne diktature“, navodi Korkodelović.
U Africi, državni udari su uvek organizovani iz ambasada, kaže još jedan Tanjugov dugogodišnji dopisnik iz Afrike, Dragan Milosavljević. Na to, kaže, upućuje njegovo lično iskustvo jer je bio posmatrač tri državna udara — u Gani, u Ugandi i u Liberiji.
„Postavlja se pitanje, u ovom trenutku, koje se sile bore za prevlast. Pravi uzrok svih sukoba je u nafti. U Sudanu se već dugo godina rvu različite kompanije i različiti interesi“, kaže Milosavljević.
On napominje da kineske kompanije u Južnom Sudanu drže 40 odsto trgovine naftom u okviru konzorcijuma sa Malezijom i Kanadom. Nafta iz Južnog Sudana mora da prođe naftovodom koji vodi kroz severni Sudan i otkad je Bašir došao na vlast, povremeno su izbijali sukobi oko kontrole nad naftovodom koji prolazi kroz spornu provinciju Kordofan.
Ova provincija, koja je zauzimala centralni deo nekada jedinstvenog Sudana, 1994. podeljena je na tri provincije — Severni, Južni i Zapadni Kordofan. Teritorija Zapadnog Kordofana podeljena je između Južnog i Severnog u skladu sa mirovnim sporazumom sa Južnim Sudanom, ali je ponovo uspostavljena 2013.
Darfur, u kome se 2003. dogodio veliki masakr nemuslimanskog stanovništva, prema Milosavljevićevim rečima, teritorija je najbogatija naftom koja je ostala u sastavu Sudana. Razni međunarodni uticaji pletu mreže oko interesa vezanih za eksploataciju nafte, kaže on.
„U jednoj takvoj situaciji, gde i Severnim i Južnim Sudanom zapravo vlada odnos između velikih sila, vrlo je teško govoriti o tome da su unutrašnji akteri išta drugo osim marioneta. I zbog toga pojava pesnice iz arapskog proleća, koja se sada viđa na ulicama sudanskih gradova, govori da se, u stvari, ta metodologija, koju i mi dobro poznajemo, posle izvesnog zatišja ponavlja. Tim pre što je ovo u Sudanu, prema poslednjim nagoveštajima, upravljeno protiv Trampovih pokušaja da uspostavi dobre odnose sa Baširom“, kaže Milosavljević.
U tom ključu, prema Milosavljevićevim rečima, poslednji događaji u Sudanu mogli bi se tumačiti kao odgovor „duboke države“ na napore uspostavljanja poretka u kome se interesne sfere uspostavljaju na osnovu postojećeg odnosa snaga.
Protesti koje su započeli studenti u prestonici Kartumu 19. decembra prošle godine, a kojima se nedugo potom pridružila moćna cehovska organizacija Udruženje poslovnih ljudi Sudana, koja okuplja profesionalce raznih zanimanja (lekare, inženjere itd), doživeli su kulminaciju u ponedeljak 8. aprila.
Rano ujutru toga dana, snage bezbednosti i provladine nezvanične milicije pokušale su rasture demonstrante koji su kampovali ispred zgrade Generalštaba. Osim što su bacile suzavac, probaširove snage bezbednosti su i pucale na demonstrante, ubivši 14 ljudi. Koristile su i snajperiste koji su bili raspoređeni na zgradama prekoputa Generalštaba.
Masovno krvoproliće izbegnuto je intervencijom mlađih vojnih oficira koji su pustili demonstrante u kompleks Generalštaba, nakon čega je vojska izašla na ulice.
Usledio je raspad sistema i Bašir je oboren sa vlasti.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com